3 pitanja za... Petra Žebeljana
Povod: Knjiga „Sabor srpskih velikana“, koja na popularan način predstavlja mnoge interesantne i manje poznate podatke o znamenitim ličnostima koje su delale od 1848. do okončanja Velikog rata 1918. godine.
Kako je izgledao rad na knjizi „Sabor srpskih velikana“?
U vreme pandemije bez velike potrebe nisam izlazio iz kuće. Takva okolnost mi je omogućila da se osamim i ponovo pročitam davno prelistavane knjige, ali i da se zainteresujem za nova saznanja naših istoričara o znamenitim Srbima iz druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka. Kada je čovek mlad, zanosi se poezijom, a kada je stariji, interesuje se za prošlost svog naroda i drugih naroda, jer u prošlosti se nalaze odgovori na mnoga pitanja o životu u vremenima koja su pred nama, posebno pred mladim ljudima.
Do kakvih ste zanimljivih podataka dolazili proučavajući biografije srpskih velikana? Da li Vas je nešto posebno iznenadilo?
Proučavajući životopise srpskih velikana iz 19. veka, graditelja modernog srpskog identiteta, video sam sa koliko su žrtava i samopregora kao mladi ljudi odlazili na evropske univerzitete i potom se vraćali u Srbiju kao naučnici, lekari, pravnici, inženjeri, umetnici... Vodili su čak žestoku borbu za svoju ulogu u mladoj srpskoj državi protiv Srba iz preka. Treba se ovde setiti tužne sudbine Jovana Sterije Popovića. Od mladih školovanih Srba iz Srbije malo ko je ostajao u zemlji gde je sticao znanja, već su se skoro svi vratili u zavičaj i zauzeli odgovorna radna mesta. I danas naši najbolji mladi odlaze na prestižne univerzitete u Evropi i svetu, završavaju visoke škole, ali se malo njih vrati u domovinu. Nije sada prilika da detaljnije analiziram i odgovorim zašto je to tako.
Čija biografija Vas je posebno zainteresovala i zašto?
Među Srbima koji su se posle školovanja na Zapadu vratili u svoju zemlju, pored desetine i desetine školovanih, sa posebnim divljenjem i velikim poštovanjem ističem Jovana Skerlića, književnog istoričara i kritičara koji je za samo 37 godina života uspeo da ostvari respektabilno književno delo. Treba pročitati bar nekoliko njegovih tekstova da bi se shvatila veličina ovog genija.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 17
Kako je izgledao rad na knjizi „Sabor srpskih velikana“?
U vreme pandemije bez velike potrebe nisam izlazio iz kuće. Takva okolnost mi je omogućila da se osamim i ponovo pročitam davno prelistavane knjige, ali i da se zainteresujem za nova saznanja naših istoričara o znamenitim Srbima iz druge polovine 19. i prvih decenija 20. veka. Kada je čovek mlad, zanosi se poezijom, a kada je stariji, interesuje se za prošlost svog naroda i drugih naroda, jer u prošlosti se nalaze odgovori na mnoga pitanja o životu u vremenima koja su pred nama, posebno pred mladim ljudima.
Do kakvih ste zanimljivih podataka dolazili proučavajući biografije srpskih velikana? Da li Vas je nešto posebno iznenadilo?
Proučavajući životopise srpskih velikana iz 19. veka, graditelja modernog srpskog identiteta, video sam sa koliko su žrtava i samopregora kao mladi ljudi odlazili na evropske univerzitete i potom se vraćali u Srbiju kao naučnici, lekari, pravnici, inženjeri, umetnici... Vodili su čak žestoku borbu za svoju ulogu u mladoj srpskoj državi protiv Srba iz preka. Treba se ovde setiti tužne sudbine Jovana Sterije Popovića. Od mladih školovanih Srba iz Srbije malo ko je ostajao u zemlji gde je sticao znanja, već su se skoro svi vratili u zavičaj i zauzeli odgovorna radna mesta. I danas naši najbolji mladi odlaze na prestižne univerzitete u Evropi i svetu, završavaju visoke škole, ali se malo njih vrati u domovinu. Nije sada prilika da detaljnije analiziram i odgovorim zašto je to tako.
Čija biografija Vas je posebno zainteresovala i zašto?
Među Srbima koji su se posle školovanja na Zapadu vratili u svoju zemlju, pored desetine i desetine školovanih, sa posebnim divljenjem i velikim poštovanjem ističem Jovana Skerlića, književnog istoričara i kritičara koji je za samo 37 godina života uspeo da ostvari respektabilno književno delo. Treba pročitati bar nekoliko njegovih tekstova da bi se shvatila veličina ovog genija.
Autor: Maja Šarić
Izvor: časopis Bukmarker, br. 17
Autor: Petar Žebeljan
