3 pitanja za... Gabrijelu Čović
Povod: Roman „Koliba u Hrastovoj šumi“, namenjen malim školarcima, koji čitaoce vodi van granica ovog sveta, u lepši prostor i vreme, sa junacima nasmejanim od jutra i neobičnim predelima i događajima, autorke Gabrijele Čović.
Kako mašta može da poboljša svet i bude najbolja zabava?
Budući da je život današnjice brz i ponekad galopirajući, ljudi, pa samim tim i deca, ne nalaze vremena da se dovoljno posvete sebi i svojim hobijima. Roditelji umorni, deca preopterećena učenjem, što ima naravno i svoje posledice. Sve se odražava i na knjigu i njenu ogromnu ulogu u životu svakog bića. Posebno je važno da se odmalena nađe vremena za knjigu. Maštanjem ostavljate prostora da se zabavite otkrivanjem novih junaka i avantura. Neka magična scena pokrene vašu maštu, izmislite nove stvari, preokrenite tok priče! To može biti vrlo
zabavno!
Zbog čega je važno da deca čitaju?
Postoji više razloga zašto je važno da deca čitaju. Njihova misao pre leti ka društvenim mrežama, gde pronalaze instant zabavu jer ih realno okruženje opterećuje i stvara pritisak. Oni na taj način beže od stvarnosti, umesto da utočište nalaze u knjigama, gde za svoje probleme mogu naći korisne odgovore i rešenja. Zbog toga je važno čitati. Čitanje takođe utiče i na vaše buduće stvaralaštvo i vaš doprinos društvu. Sve ispričane priče možete pretočiti u sliku, na primer. U knjizi pronalaze odgovore zašto imamo „bubice“ kad malo porastemo, zašto se vole životinje, zašto se čuva životna sredina, kako izgleda tuga. Sve se to otkriva čitanjem.
Knjige nas uče i o životu. Koje znanje ste želeli da prenesete svojim čitaocima?
Želela sam svojim čitaocima da prenesem sledeće: sve što se dogodi u ljudskim životima satkano je u knjigama. Lepo bi bilo da se deca susreću od malih nogu sa knjigama, izmaštanim junacima koji uvek imaju divnu poruku da prenesu. Stoga bih želela da i ja prenesem čitaocima misao da uz knjigu stiču znanja, upoznaju sebe, svoju ličnost, druge ljude i kulture. Kroz knjige se otkiva život, koji je kao bujica reke, nepredvidiv i neukrotiv. Znati iskoristiti književnost u pravom smislu reči znači olakšati sebi stvarnost.
Razgovarala: Tanja Vučković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 12
Budući da je život današnjice brz i ponekad galopirajući, ljudi, pa samim tim i deca, ne nalaze vremena da se dovoljno posvete sebi i svojim hobijima. Roditelji umorni, deca preopterećena učenjem, što ima naravno i svoje posledice. Sve se odražava i na knjigu i njenu ogromnu ulogu u životu svakog bića. Posebno je važno da se odmalena nađe vremena za knjigu. Maštanjem ostavljate prostora da se zabavite otkrivanjem novih junaka i avantura. Neka magična scena pokrene vašu maštu, izmislite nove stvari, preokrenite tok priče! To može biti vrlo
zabavno!
Zbog čega je važno da deca čitaju?
Postoji više razloga zašto je važno da deca čitaju. Njihova misao pre leti ka društvenim mrežama, gde pronalaze instant zabavu jer ih realno okruženje opterećuje i stvara pritisak. Oni na taj način beže od stvarnosti, umesto da utočište nalaze u knjigama, gde za svoje probleme mogu naći korisne odgovore i rešenja. Zbog toga je važno čitati. Čitanje takođe utiče i na vaše buduće stvaralaštvo i vaš doprinos društvu. Sve ispričane priče možete pretočiti u sliku, na primer. U knjizi pronalaze odgovore zašto imamo „bubice“ kad malo porastemo, zašto se vole životinje, zašto se čuva životna sredina, kako izgleda tuga. Sve se to otkriva čitanjem.
Knjige nas uče i o životu. Koje znanje ste želeli da prenesete svojim čitaocima?
Želela sam svojim čitaocima da prenesem sledeće: sve što se dogodi u ljudskim životima satkano je u knjigama. Lepo bi bilo da se deca susreću od malih nogu sa knjigama, izmaštanim junacima koji uvek imaju divnu poruku da prenesu. Stoga bih želela da i ja prenesem čitaocima misao da uz knjigu stiču znanja, upoznaju sebe, svoju ličnost, druge ljude i kulture. Kroz knjige se otkiva život, koji je kao bujica reke, nepredvidiv i neukrotiv. Znati iskoristiti književnost u pravom smislu reči znači olakšati sebi stvarnost.
Razgovarala: Tanja Vučković
Izvor: časopis Bukmarker, br. 12
Autor: Gabrijela Čović
