„1984“: Orvelovo upozorenje upućeno čovečanstvu
RAT JE MIR
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ
„1984“ distopijski je roman koji je Džordž Orvel napisao 1949. godine i koji prati život Vinstona Smita, niskorangiranog člana Partije, nezadovoljnog sveprisutnim nadzorom partije i njenog zlokobnog vođe Velikog Brata.
Veliki Brat kontroliše svaki aspekt života ljudi. Nametnuta je upotreba izmišljenog jezika, zvanog novogovor, u pokušaju da se kompletno eliminiše politička pobuna; zločinom su proglašeni razni oblici ponašanja u nameri da se zaustavi čak i pomisao na bunt. Partija kontroliše šta ljudi čitaju, kako i šta govore i rade pod pretnjom da, ukoliko se ne pokore pravilima, budu poslati u strahovitu Sobu 101.
Orvel vešto istražuje teme kontrole mas-medijima, državnog nadzora, totalitarizma i kako jedan diktator može da kontroliše i manipuliše istorijom, mišljenjima i životima na takav način da njegov uticaj niko ne može da se izbegne.
Protagonista romana Vinston Smit počinje da pruža blagi otpor tako što vodi dnevnik svojih skrivenih misli, što je težak zločin. Sa ljubavnicom Džulijom započinje sudbonosnu borbu za slobodu i pravdu u svetu u kom se čini da niko drugi ne primećuje, ili ne odobrava, opresiju kojoj se glavni junak suprotstavlja.
Najsnažniji, najefektniji i najstrašniji utisak koji roman „1984“ ostavlja jeste taj da potpuna kontrola čitave nacije pod totalitarnim režimom je sasvim moguća. Kada bi svet potpao pod kontrolu jednog ili više diktatora, budućnost bi lako mogla da iznedri izvitopereno, okrutno stanje sveta u kom svaki pokret, reč i udisaj pomno nadgleda svemoćna i sveprisutna sila koju niko ne može da zaustavi, ili joj se pak suprotstavi bez bojazni od smrti.
Orvelov roman predstavlja upozorenje upućeno celom čovečanstvu i ističe važnost suprotstavljanja masovnoj kontroli i ugnjetavanju.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković
SLOBODA JE ROPSTVO
NEZNANJE JE MOĆ
„1984“ distopijski je roman koji je Džordž Orvel napisao 1949. godine i koji prati život Vinstona Smita, niskorangiranog člana Partije, nezadovoljnog sveprisutnim nadzorom partije i njenog zlokobnog vođe Velikog Brata.
Veliki Brat kontroliše svaki aspekt života ljudi. Nametnuta je upotreba izmišljenog jezika, zvanog novogovor, u pokušaju da se kompletno eliminiše politička pobuna; zločinom su proglašeni razni oblici ponašanja u nameri da se zaustavi čak i pomisao na bunt. Partija kontroliše šta ljudi čitaju, kako i šta govore i rade pod pretnjom da, ukoliko se ne pokore pravilima, budu poslati u strahovitu Sobu 101.
Orvel vešto istražuje teme kontrole mas-medijima, državnog nadzora, totalitarizma i kako jedan diktator može da kontroliše i manipuliše istorijom, mišljenjima i životima na takav način da njegov uticaj niko ne može da se izbegne.
Protagonista romana Vinston Smit počinje da pruža blagi otpor tako što vodi dnevnik svojih skrivenih misli, što je težak zločin. Sa ljubavnicom Džulijom započinje sudbonosnu borbu za slobodu i pravdu u svetu u kom se čini da niko drugi ne primećuje, ili ne odobrava, opresiju kojoj se glavni junak suprotstavlja.
Najsnažniji, najefektniji i najstrašniji utisak koji roman „1984“ ostavlja jeste taj da potpuna kontrola čitave nacije pod totalitarnim režimom je sasvim moguća. Kada bi svet potpao pod kontrolu jednog ili više diktatora, budućnost bi lako mogla da iznedri izvitopereno, okrutno stanje sveta u kom svaki pokret, reč i udisaj pomno nadgleda svemoćna i sveprisutna sila koju niko ne može da zaustavi, ili joj se pak suprotstavi bez bojazni od smrti.
Orvelov roman predstavlja upozorenje upućeno celom čovečanstvu i ističe važnost suprotstavljanja masovnoj kontroli i ugnjetavanju.
Izvor: theguardian.com
Prevod: Aleksandra Branković
