„10% čovek“ je knjiga koja vas navodi da preispitate svoje predstave o zdravlju
Ako ste gojazni, izgubite salo uz pomoć pravih mikroba. Ubacivanje nečijeg izmeta u vaše telo može vas izlečiti od upornih bolesti. Savremeni čovek se razboljeva jer je suviše čist. Depresivni i napeti? Vaš želudac je možda kriv za to.
Čoveku 21. veka, zastrašenom klicama, ovi predlozi su čudni, čak i kontroverzni. A opet, oni nisu novi onima koji prate nauku o nutricionizmu.
U poslednje vreme je došlo do zanimljivog razvoja u ovaj grani nauke – čak potresa: mnoge stvari koje smo pre samo nekoliko godina smatrali činjenicama više ne stoje na tako čvrstim osnovama. Neki nutricionisti i naučnici su potpuno promenili svoje poglede na to šta čini dobru dijetu, šta su uzroci savremenih bolesti i kako ih medicinski tretirati.
Na primer, šećer se trenutno smatra zlikovcem dok se na masti gleda sa više poštovanja. Ali to nije dovoljno, kaže naučnica Alana Kolin.
Sve više se prihvata ideja da je jedan od najboljih načina da se poboljša zdravlje uključivanje korisnih mikroba u ishranu preko fermentisanih namirnica kao što su kimči, kefir i kombuča. Naslov se odnosi na to kako je ljudsko telo dom za bilione mikroba i kako je devet od 10 ćelija u vašem telu uljez, tako da je svega 10% čovek. I prema mišljenju autorke, drugih 90% nisu tu tek da bi dobili prevoz: ti bilioni mikroba vam na najneobičnije načine pomažu da funkcionišete.
Uprkos ozbiljnosti teme, Kolin ima dar da složene medicinske koncepte učini zabavnim. Ona se služi pričama o medicinskim tajnama i pogreškama da ukaže na suštinu. Rezultat je odličan: ne samo da se njeni argumenti lako razumeju, već ih je lako i upamtiti.
Zapravo, prva priča koju deli sa nama je lična. Počinje kada je pokupila gadnu bubu dok je radila u rezervatu Krau u Indoneziji. Odmah su joj, naravno, prepisali priličnu dozu antibiotika koja je bila dovoljna „da izleči i krdo bikova“. Ali premda su oni delovali, Kolin je ustanovila da joj se zdravlje pogoršalo.
„Koža mi je bila preosetljiva, probavni sistem izbirljiv i zakačila bih svaku zarazu koja je vladala“, piše ona.
Tada je započela potragu za uzrokom tog svog stanja.
Njena istraživanja su je navela da zaključi da ako ljudska bića žele da napreduju, onda moraju da prihvate a ne unište, hiljade vrsta bakterija i gljivica u svom telu. Ako je ta flora na neki način poremećena, uslediće bolest.
Ona takođe smatra da su bolesti kao što su autizam i mentalni poremećaji direktna posledica opsednutosti savremenog čovečanstva čistoćom i iskorenjivanjem svakog mikroba na koji naiđe.
Prosvetljujuća knjiga koja će promeniti način na koji razmišljate o tome šta vas čini zdravim.
Izvor: star2.com
Prevod: Vladimir Martinović
Čoveku 21. veka, zastrašenom klicama, ovi predlozi su čudni, čak i kontroverzni. A opet, oni nisu novi onima koji prate nauku o nutricionizmu.
U poslednje vreme je došlo do zanimljivog razvoja u ovaj grani nauke – čak potresa: mnoge stvari koje smo pre samo nekoliko godina smatrali činjenicama više ne stoje na tako čvrstim osnovama. Neki nutricionisti i naučnici su potpuno promenili svoje poglede na to šta čini dobru dijetu, šta su uzroci savremenih bolesti i kako ih medicinski tretirati.
Na primer, šećer se trenutno smatra zlikovcem dok se na masti gleda sa više poštovanja. Ali to nije dovoljno, kaže naučnica Alana Kolin.
Sve više se prihvata ideja da je jedan od najboljih načina da se poboljša zdravlje uključivanje korisnih mikroba u ishranu preko fermentisanih namirnica kao što su kimči, kefir i kombuča. Naslov se odnosi na to kako je ljudsko telo dom za bilione mikroba i kako je devet od 10 ćelija u vašem telu uljez, tako da je svega 10% čovek. I prema mišljenju autorke, drugih 90% nisu tu tek da bi dobili prevoz: ti bilioni mikroba vam na najneobičnije načine pomažu da funkcionišete.
Uprkos ozbiljnosti teme, Kolin ima dar da složene medicinske koncepte učini zabavnim. Ona se služi pričama o medicinskim tajnama i pogreškama da ukaže na suštinu. Rezultat je odličan: ne samo da se njeni argumenti lako razumeju, već ih je lako i upamtiti.
Zapravo, prva priča koju deli sa nama je lična. Počinje kada je pokupila gadnu bubu dok je radila u rezervatu Krau u Indoneziji. Odmah su joj, naravno, prepisali priličnu dozu antibiotika koja je bila dovoljna „da izleči i krdo bikova“. Ali premda su oni delovali, Kolin je ustanovila da joj se zdravlje pogoršalo.
„Koža mi je bila preosetljiva, probavni sistem izbirljiv i zakačila bih svaku zarazu koja je vladala“, piše ona.
Tada je započela potragu za uzrokom tog svog stanja.
Njena istraživanja su je navela da zaključi da ako ljudska bića žele da napreduju, onda moraju da prihvate a ne unište, hiljade vrsta bakterija i gljivica u svom telu. Ako je ta flora na neki način poremećena, uslediće bolest.
Ona takođe smatra da su bolesti kao što su autizam i mentalni poremećaji direktna posledica opsednutosti savremenog čovečanstva čistoćom i iskorenjivanjem svakog mikroba na koji naiđe.
Prosvetljujuća knjiga koja će promeniti način na koji razmišljate o tome šta vas čini zdravim.
Izvor: star2.com
Prevod: Vladimir Martinović
