Vesti za pretragu ""

U finale izbora za Nagradu „Zlatni suncokret“, poznatiju kao Vitalova nagrada, uvršteno je osam knjiga iz 2025. godine, a među njima i dva romana u izdanju Lagune – „Karota“ Darka Tuševljakovića i „Lusi“ Bojana Savića Ostojića.

Popularna psihologija VS fantastika: kome u ruke ide trofej za najčitaniji žanr?

Stefan Mitić Tićmi: Kad nam život „zapne u grlu“

Roman „Majčinstvo“ Šile Heti (1976), kanadske književnice rođene u porodici jevrejsko-mađarskih imigranata, već nakon prvog izdanja prepoznat je kao snažno i autentično ostvarenje posvećeno intimnom iskustvu savremene žene.

Novi su se vek i milenijum pokazali u isti mah i prilično oštri i veoma darežljivi, pa su se, kao i u brojnim drugim domenima, manje ili više umetničkog stvaralaštva, rastočile i granice onoga što i poezija jeste ili barem načelno jeste.

U knjizi „Skriveni potencijal“ Grant tvrdi da uspeh ne zavisi samo od talenta već od onoga što naziva „stopom poboljšanja“ – veština i sposobnosti koje smo stekli do tog trenutka, kao i napredak podeljen s uloženim trudom. Kroz fascinantna istraživanja pokazuje da su istrajnost, agilnost u učenju i stalne povratne informacije bolji pokazatelji dugoročnog uspeha od statičnih faktora poput koeficijenta inteligencije ili ranih postignuća.

7 ključnih razloga zašto je čitanje knjiga dobro po zdravlje

Ovog meseca družili smo se uz „Lajk“ Srđana Dragojevića, roman koji je duhovit, bridak, a istovremeno i surovo realan prikaz sveta društvenih mreža u koji tek zakoračujemo. Kroz razmenu utisaka i diskusiju pokušali smo da otkrijemo šta se zapravo krije iza jednog „lajka“, a veče smo zaokružili uvek dragim spojem – dobrom kafom i još boljim razgovorima.

Gost 16. epizode podkasta „Bukmarker“ je pisac Enes Halilović, koji je nedavno ovenčan nagradom „Beogradski pobednik“ za roman „Bekos“.

Vanja Bulić: Kultura zaista ima moć da natera ljude da razmišljaju malo drugačije

Davno sam na internetu naišla objavu na kojoj je neko napisao otprilike nešto ovako: „Želim da živim u svijetu koji je režirao Kventin Tarantino.“ Ja to svaki put pomislim kada pročitam novi Basarin roman. Ne zato što je njegov svijet ljepši ili lakši za život, jer nije (neko će reći da je i gadniji, ali to je uglavnom zato što u realnosti okrećemo glavu od stvari koje nas u njegovom zgusnutom tekstu dočekaju „na gotovs“), nego zato što je vrijeme koje Basara formira u svom umjetničkom univerzumu drugačije.

Mešajući i preplićući istorijsku osnovu s obiljem izmišljenih i nadograđenih detalja, zapleta i obrta u kojima maštom dorađuje ili ubacuje nedovoljno istražene istorijske enigme, Keri Baret nas u romanu „Knjižara tajni“ vodi u predratni Portugal gde se leta 1938. mlada britanska glumica Lara Houp, nakon očeve smrti, obrela u prestonom Lisabonu da istraži majčino portugalsko krilo porodice.