Vesti za pretragu ""

Kada su me pitali da napišem prikaz knjige „Ostati ili otići?“ dr. Ramani Durvasule, oklevala sam. U svom postnarcističkom svetu, pokušavam da razdvojim štetne okidače neprijatnijh situacija koje usporavaju sve bitnije vidove razvoja. Kao neko ko je preživeo zlostavljanje narcisa, naučila sam vredno

Kanadska književnica Margaret Atvud dobitnica je međunarodne nagrade „Književni plamen“ za 2019. godinu, saopšteno je danas iz izdavačke kuće Nova knjiga. Odluku je jednoglasno donio žiri kojim je predsedavao peruanski nobelovac Mario Vargas Ljosa, a članovi su profesori Aleksandar Jerkov, Sonja Tom

Pravo iz Herceg Novog, stižu nam tri šarmantne preporuke za čitanje. Iz ambijenta knjižare So, Velibor Fulurija preporučuje roman Amosa Oza, knjigu Petera Volebena i jedan naslov za decu.

Većina revolucija počinje lagano – narativima. Uzmimo za primer bajke. Opšte prihvaćeno mišljenje je da su se bajke širile isključivo usmenim putem – kao i jednostavne uspavanke poput „Majke Guske“ koje su vekovima deci recitovane ili prepričavane pored ognjišta. Međutim, takva verzija je mit. Bajke

Pre 20 godina, Greta je doživela nesreću koja joj je izbrisala pamćenje, ali po povratku u velelepni Marčmont hol, sećanja počinju da joj se vraćaju punom snagom. Naletevši na grob deteta u šumama kuće u kojoj je živela posle Drugog svetskog rata, nešto u Greti se budi, dok burni i tragični događaji

„Želja da se bude svi drugi“ jeste, bez sumnje, politički roman. Stoga je logično što su njegove dve celine nazvane: „Ja i Berlingver“ i „Ja i Berluskoni.“ Doduše, čitalac bi odmah mogao pitati zašto je autor u dva „međunaslova“, protiv pravila uljudnog komuniciranja, najpre naveo sebe a tek onda dr

Ljudi ponekad književnost za djecu smatraju manje vrijednom ili neozbiljnom, ali zapravo ne razmišljaju o tome da je jedno dijete najžešći i najiskreniji kritičar. Hrvatska spisateljica za djecu Morea Banićević rođena je 1981. godine u Rijeci, gdje i sada živi. Diplomirala je na Filozofskom fakultet

Teret istorije koji nosi svaka generacija sa prostora koji su Istok Zapada, a Zapad Istoka, učinio je da ovdašnji čitaoci budu ili istinski zaljubljenici u štiva sa temama iz prošlosti ili da u odabiru svoje lektire zaobilaze književna dela koja se bave minulim vremenom, bez obzira na to da li njiho

Poslednji roman Barbare Kingsolver „Bez zaklona“ objavljen je tačno 30 godina nakon njenog prvenca „The Bean Tree“. Od debitantskog dela do danas, Kingsolverova je pročistila stil, ali su ključne teme – zajednica, društvena pravda, politika, nauka i ponašanje ljudi kada im se svet raspada – fundamen

Nije tajna da je čitanje fenomenalan način da utrošite slobodno vreme. Ali ponekad, na kraju napornog dana, lakše je uključiti Netfliks nego potražiti knjigu koja će vam prijati, a koju tek treba da započnete. To ne bi trebalo da vas obeshrabri, niti da zbog toga odustanete. Knjigoljubačke navike im

I nakon više od sedamdeset godina pošto je okončan Drugi svetski rat, a sa njime i nacistički genocid nad Jevrejima, ne možemo a da se nakon čitanja knjige poput „Tetovažera iz Aušvica“ ne zapitamo: zar je moguće da se sve ovo stvarno događalo? Nevericu neće umanjiti ni činjenica da je Heder Moris z

Horhe Volpi napisao je roman „Tkalja senki„ sasvim slučajno, kada je pročitao jednu knjigu o teroristi Unabombašu Kacinskom. Jedna od njegovih ispovesti privukla je piščevu pažnju. Foto: Georges Seguin, Jorge Volpi au Salon du livre de Paris Svaki čitalac bi mogao da pomisli da će proničući u „Tkalj