Znaju da sistem nije ispravan, ali namerno ne razmišljaju, ne bune se i ništa ne preduzimaju jer se nadaju da će ćutanjem na kraju nešto zaraditi. Ili bar neće morati da daju više nego što su već dali. Vode se kratkovidom sebičnošću i pohlepom.

Katenska Republika – Hijerarhija – vlada svetom, ali Katenjani ne znaju baš sve.

Predstavljam im se kao Vis Telim. Govorim im da sam ostao siroče pre tri godine i da sam samo srećnim sticajem okolnosti dospeo u ovu elitnu školu. Govorim im da ću se, čim diplomiram, rado pridružiti ostatku civilizovanog sveta i dozvoliti im da mi, kao i milionima drugih, isisavaju snagu, ambicije i usredsređenost – ono što nazivaju voljom – da bi ih prepustili ljudima na višem položaju. Svi naposletku moraju pristati na to.

Govorim im da im pripadam, i oni mi veruju.

Ipak, istina je drugačija: neko me je poslao na Akademiju da pronađem izvesne odgovore. Da rešim jedno ubistvo. Da otkrijem tajne koje će možda doći glave Republici.

I nikad u životu neću ustupiti volju carstvu koje mi je pogubilo porodicu.

Ipak, da bih preživeo, moraću da napredujem na Akademiji. Moraću da se smeškam, da sklapam prijateljstva, pretvaram se da sam jedan od njih – i pobedim. Jer ako ne uspem, neću biti ni od kakve koristi onima koji hoće da upravljaju mojom sudbinom, onima koji znaju moje pravo ime.

Ako Hijerarhija sazna ko sam, ubiće me.

U životu svakog čoveka naiđe trenutak kad može da besni i buni se protiv svetske nepravde dok ga ne poraze, ili može da se snađe koliko je to moguće. Ostane žrtva ili nauči da preživljava.