@ Nobelovac (www.facebook.com/Nobelovac)

Čezare Paveze i Bjanka Garufi sa kojom je bio u komplikovanoj vezi zajedno su napisali roman na koji se mogu primeniti Andrićeve reči: Oteto od života, moga i vašega. Ovo je priča o ljubavi i strepnji da mit o identifikaciji može da se uruši, pojedinac izgubi mogućnost identifikacije, a svako da vidi svet različito (gledište bez gledišta – postmoderno gledanje). U individualizovanju, Đovani nedovoljno uveren u mogućnost samospoznaje strepi pred slutnjom da bi otkrivanje sebe moglo dovesti do saznanja da je sam. Nesiguran u sopstveni identitet voleo bi ga dostići tako uverljivo kao svoj lik u ogledalu, ali nije lako povući granicu prema drugima. Ja! – Teška reč, veli Ćamil u Prokletoj avliji. A ogledalo je Maljevičev Crni kvadrat na beloj pozadini (Bjanka na it. – bela, kao i nimfa Leukoteja), formula ništavila i očajničkog gnušanja. Odvajanje od Silvije izaziva bol, patnju i usamljenost, ona ne želi sklad duhovno-telesnog jedinstva u braku već duhovno srodnost u umetničkom stvaranju.

Vesna

Velika vatra nije običan roman. Napisan je iz četiri ruke kao potresna ljubavna priča. Čezare Paveze i Bjanka Garufi naizmenično pripovedaju i tako predstavljaju događaje i iz muškog i iz ženskog ugla. Događaji su isti, ali su verzije priča izmenjene.Naizmenično smenjivanje dva glasa, muškog i ženskog Bjankino blago oponašanje Pavezeovog stila, zajedničko organizovanje naracije, Pavezeova odazivanja isprepleteno sa sudbinama dva glavna junaka romana, Silvije i Đovanija čini ovaj roman ne samo književnim tekstom nego i praksom koja na najbolji način spaja život i književnost. Sve je u ovom romanu nedorečeno, namerno prikriveno, dato između redova, da bi baš to, čega nema, davalo dozu misterije i znatiželje.

Marina Dj.

Cezare Paveze primetio je jednom : „ Desava se da zena sretne neku bitangu i odluci da od nje napravi pravog coveka. One u tome ponekad uspeju. Desava se da zena sretne pravog coveka i odluci da od njega napravi bitangu. One u tome uvek uspeju ”. Bjanka Garufi je u jednom privatnom pismu porucila Pavezeu: “ Napravicemo cudo, nas dvoje! “ Onda je sve pocelo…Da se drhti od uzbudjenja, treperi od ljubavi, lebdi od nade, pati zbog ceznje. Kao zavisnik on zeli nju, kao diler ona se pretvara da drzi sve niti njihovih emocija u svojim rukama. Pise on, pise ona. Prozivljava on, prozivljava i ona, a prica ipak drugacija. Drugacije sagledana. Misli i reci prosipaju se iz dva ugla, stvarnost jedna- da se volelo, volelo se, svim srcem!

Ivana Zajic

Ovo je specifična ljubavna priča, u kojoj se prepliću stvarnnost i fikcija. Pripovedana je naizmenično iz muškog i ženskog ugla. Njihova ljubav, po mnogo čemu privlačna, na kraju se pokazuje kao nemoguća, kako zbog gađenja, koje devojka jednog dana oseti, tako i zbog porodičnih tajni, koje će još više produbiti jaz međ njima.

Tatjana

Ljubav i osećanja iz ugla muskarca i zene...Mozda Vam posle ovih pročitanih strana bude jasnija razlika između onih nežnih žena i jakih muškaraca. Isti događaji a različito opisani iz jednog i drugog ugla...i dokaz da je shvatanje situacije samo naše viđenje. Sve je do nas i sve polazi od nas. Sreća je u nama, proizvod naših odluka i ne nalazi se nigde drugde već u nama....Preplitanje realnosti i fikcije koje nas vode do najudaljenih mračnih tajni...preživljavanje nekih davno zaboravljenih delova prošlosti...Razotkrivanje i dokazivanje da su tajne samo istine koje su kasnije otkrivene i da su one samo tinjale dok ne prerastu u velike vatre...