M. S.

Ne uzimajte ovu knjigu u ruke ukoliko ne želite katarzu. Pod tim mislim na dubinsko čišćenje emocija koji su se duže vreme skupljale u vama, taložile i onda vas odjednom sustignu. Pripremite paket maramica jer će vam biti potrebne. Verujte mi na reč. Nekako me uvek više lično pogode knjige koji su pisane po istinitom događaju, jer me pogađa tuđa bol i patnja, saosećam se sa junacima romana. Ova knjiga će mi ostati u sećanju jer je trebalo breme života izgrebati iz duše jedne osobe, preneti na drugu, verujući da će ostati pečat autentičnosti. Lali i Gita, oboje bez identiteta, na ivici života pokušavaju da izgrade budućnost na najgorem mestu na svetu i najgorem periodu istorije koji je ukaljao čistotu čovečanstva. Da li je ljubav uvek dovoljna?

Anja

Posto sam slusala intervjue ljudi koji su prezivjeli horor Ausvica, ovde je dosta toga ublazeno, mada mozda i bolje, ipak je roman, knjigu u svakom slucaju preporucujem.

Jelena

Nažalost priča je ispričana osobi koja nije umela da adekvatno prenese teške i dirljive reči u podjednako dobru knjigu. Oskudni opisi, sve što nagoveštava da je prvobitno bio scenario, doveli su do toga da priča (kojoj bih dala i više nego 5) ostavi bez emocija koje je trebalo da izazove.

Suzana Spasić

Vidi se da je autorka prvo pisala scenario, pa kad od filma nije bilo ništa, to "pretopila" u roman. Lale Sokolov je postojeća ličnost, njegova priča je autentična priča, s tim što se čini da je, pričajući pred kraj života o svom iskustvu jednog od najstrašnijih mesta u istoriji čovečanstva, previše toga ili prećutao, ili prosto zaboravio. On je svakako žrtva logora, i uvek se treba toga setiti, ali je strašno što je očigledno za potrebe filma, pa zatim knjige, mnogo toga nekako umiveno i prosto humanizovano. A time se ZLOČIN u kome su ljudi druge ljude palili u krematiorijumu i ubijali gasom, a decu koristili u monstruoznim medicinskim eksperimentima i u kome je pobijeno na milione nedužnih ljudi, već izmučenih glađu, torturom i teškim radom za i danas postojeće kompanije, na neki način relativizuje. Inače oo je jedinstveno svedočanstvo nekoga ko je kao logoraš radio za Nemce, mnogi su posle rata samo ćutali bojeći se da ih neko ne optuži za saradnju sa zločincima.

Milica Đorđević

Priča o životu i deportovanju zdravih i sposobnih muškaraca, žena i dece u koncentracionim logorima Aušvic i Birkenau. Pored toga, pratimo i ljubavnu priču koja se na prvi pogled rađa između dvoje mladih, Lalija i Gite. Spisateljica je savršeno predstavila Lalija. Divila sam mu se. To je jedan ljubazan i lepo vaspitan momak, neustrašiv i hrabar, koji rizikuje i stavlja svoj život u opasnost kako bi pomogao nekom drugom. Tačno je da sam se naježila svaki put kada sam čitala o tome šta su radili onima koji su bili neposlušni ili onima koji su pokušavali bekstvo. Neki su čak i sami sebi oduzimali život. Takođe, ono što mi se nije dopalo u knjizi jeste kraj. Imam osećaj da je na neki način ubrzan. Roman jeste dobar, sa dirljivom i emotivnom pričom, ali mislim da je neke stvari trebalo pisati detaljnije.