Perica Tokić

Pročitajte ovu knjigu i uverićete se da je Maja dramu, buru i tumbanje koje nosi energija Njujorka alhemijski pretvorila u lounge atmosferu ušuškanosti. Njoj je i ono što ne voli u Njujorku postalo podnošljivo, a nešto čak i donekle prijemčivo(dobro, "osim baš kad mi hitna pomoć i vatrogasci zavrište iza leđa u isto vreme"), ona je svesna da "svaki trenutak sreće već sledećeg može da prođe" i da se rasprši, ali je i duboko zahvalna što još nije. Zna da je snaga Njujorka u velikoj otvorenosti ali i trpeljivosti za sve što se u njemu dešava i shvata da je Njujork "dovoljno jak da upije svaku budućnost koja mu dolazi u susret". Samo jedan od beskrajno mnogo lepih trenutaka koje Maja opisuje je kada čuje nežne tonove saksofona kako izvode "setnu ariju Net King Kola" i ne samo to, ona i neprijatne, iritantne stvari sa kojima se susretne uspe da svojim stavom obavije blagošću, treba pozitivno gledati na život i dobro iskoristiti vreme jer "vreme se topi, curi nam između gutljaja kafe".

Ivana

Čitala sam povremeno kolumne Maje Lalević Piščević u Nedeljniku - onako, kada mi Nedeljnik dođe u ruke, ne baš redovno. Ali, jako sam ih volela. Ne mogu da opišem svoju radost kada sam u knjižari videla sve te kolumne na jednom mestu, među koricama jedne knjige. Preporučila bih knjigu svima. Iskrena je, topla, nostalgična, mudra. Odlično prenosi duh dva grada, Njujorka i Beograda, različite vrednosti njihovih stanovnika, različite pojave koje ih odlikuju, ali i ono što im je zajedničko. Dok smo ovde, kritički posmatramo svoju zemlju, često kukamo kako je drugde bolje i kako smo ovde zarobljeni, podrezanih krila. Ova knjiga pokazuje nam da tek kada odemo tamo gde nam srce žudi, tek tada shvatimo šta smo ostavili, šta smo imali, a bilo je dobro. Da li je domovina tamo, ili ovde, ili možda na obe strane podjednako? Sada vidim koliko je tačno i bolno ono što mi je drugarica koja već dugo ne živi u Srbiji, jedared rekla: Da, mi smo otišli, i svi računaju s time da nismo više tu, da smo tamo - a mi, mi smo srcem, emocijama uvek tu, nikada nismo ni odlazili. Divna, divna knjiga...

Nenad

Ovu knjigu treba čitati dozirano - tri do četiri priče dnevno, ne više. Jedino tako će se produžiti užitak u ovoj potrazi za samim sobom. Nikada nisam bio u Njujorku, a ni u Beograd ne dolazim tako često, ali mi to nije pokvarilo doživljaj. Naprotiv. Čitanje mi je samo razbudilo maštu, otvorilo sva čula i podstaklo me u želji za putovanjem, otkrivanjem i saznavanjem. Velika preporuka.

Ralence

Majine priče sam (pro)čitala dva puta. Prvi put redovno sam pratila kolumne u Nedeljniku, drugi put kada sam uzela knjigu i kao da je sve počelo ponovo i svaki put plovila zajedno kroz njena razmišljanja, gledala kroz njene oči, osećala sve mirise grada koji je više od grada. Knjiga nije pročitana. Čitam je i dalje....nekim pričama se vraćam kada mi je potreban spokoj, kada tražim snagu za ulazak u novi dan, kada želim da vidim slike iz nekog drugog vremena. Knjiga i priče su kao film. Napisane tako da su mi slike onoga što je Maja videla, osetila, doživela žive i tu pred čitaocem. Film koji se odvija. Hvala za ljubav koju knjiga nosi u sebi i koju je Maja podelila sa svima koji su bili otvoreni da tu ljubav osete. I hvala Laguni za ovaj divan poklon. Inače sam knjigu dobila kao poklon od jedne sjajne mlade žene koja u sebi nosi sličnu energiju i dubinu osećanja kao Maja. Očigledno ništa nije slučajno.

Jelena

Kada sam počela da čitam imala sam velika očekivanja. Spremila sam pakovanje maramica i umotala se u ćebe, smestivsi se pored svoja dva psa. Znala sam da će me dirnuti. Ono što nisam očekivala je da će me Maja toliko uvući u svoj svet da sledeći put kada sam podigla pogled psi su otišli, ja sam se ukočila a jutro je svanulo. Svojim pitkim i laganim stilom protkanim snaznim emocijama ogolila je svoju dušu prepunu ljubavi. Učinila je da se smejem i plačem u isto vreme. Tesko je reći više a da ne otkrijem detalje klnjige, a detalje ne zelim da otkrijem jer ovu knjigu zaista treba doziveti od korice do korice kao jedinstveno putovanje u centar sebe. Preporučujem je iskreno kao obaveznog člana svake bibilioteke. u mojoj zauzima ono posebno mesto gde mi je uvek na dohvat ruke da mogu da se vratim omiljenim delovima, koje već znam napamet, kada mi je potrebno da se oraspolozim i ponovo dozivim onaj topli osećaj da nisam sama u svojim razmišljanjima, i kao da razgovaram sa dobrim prijateljem.