Mirela

Ima li povratka i zelje za nazad posle preljube?Izlet,nagon,zelja ili potreba?Sta je meni sve to trebalo?Zasto nisam ostala onako zgodno i ravnomerno uljuljkana u postojecem,sigurnom onom samo mom?Namece se stotine pitanja sa odgovorima koji su protiv mene upereni,svim svojim prstima i raskolacenim ocima,ja sama,protiv mene iste.Cudan osecaj kako sam samo prevarila sebe,ali pitam se ,da li sam se prevarila preljubom ili sam vec bila prevarena u sigurnosti svoje zablude?

laura

Ako pogledamo oko sebe i u sebe videcemo upravo ono sto je prikazano i u romanu. Svi uglavnom varamo. Najvise sebe. Sasvim retko - volimo.

Nela

Preljuba..,tako smo razliciti i sasvim isti.Stvarno sve ide u krug,,iz kog ne znaju svi izaci,nekima je draze ili lakse ostati.Moze se studirati preljuba u kojoj dvoje stvarno postoje kao jedna celina,znate,ona retkost,,kad je svako svestan,nepobitno i duboko svojih osecanja.Trebamo gledati jedno drugo,,misliti zajedno,razgovarati o svemu,treba naci nacin da shvatimo poglede i reci onako bas kako su nam upuceni.Preljuba je danas tako cesta,da se svima moze desiti.Priroda kad nadjaca svest,laki smo predati se tom nagonu,,,ah,cudesa..a sve je to isto..mozda katkad vapimo za pocetkom,zar nije tad najlepse..dok stvaramo ljubav?Volim iskrenost,,dobro je nekad planuti.Draga Isidora,,spajas surove istine sa duhovitim opaskama to mi se jako dopada,kao i poslednji deo kad je vec zdravlje u pitanju.Zasto na te najbitnije stvari uvek mislimo na kraju?Jer je naprosto tako.Trebamo postovati sebe i dozvoliti drugima da budu ono sto zele.Tesko je naci uvek tu ravnotezu,,kad u nama cuci uvek ikskrica neka,,i ceekaaa...Veliki pozdrav neiobicnoj zeni nase Srbije.

Mirela

Nagonski,emotivno,ludacki,desilo se.Nema nazad,i zasto bih?Da li ce me povesti za ruku ta moja preljuba,ili joj je vec ruzna ta moja ucinjena stvar,gest,slabost.Ponizih voljeno bice.Znam.Sta je progovorilo iz mene,podiglo moje ruke usmerilo telo?Ne znam.Zasto bih morala i znati sve?Ljubav je u meni.

J.

Boli, kida, razdire…bilo da ste prevarili ili bili prevareni…jer se srusilo nesto za sta ste mislili I zeleli da traj e dok ste zivi…voleli ste I bili voljeni do ludila… Volite se, obozavate jedno drugo, drugi vam zavide na svemu sto imate. Imate I decu, svoj hobi, zelje. Ali…pocinju da pritiskaju velike obaveze, osecate sve jacu odgovornost prema deci, partneru, roditeljima, sebi. Postaje vam tesko da izadjete na kraj sa samim sobom, a kamoli da se uskladite sa tudjim zeljama I potrebama, raspolozenjem I zahtevima. To ne znaci da prestajete da volite svog partnera, vec da vas obaveze prerastaju. Zelite samo na par dana da budete ponovo bezbrizni kao dete, da skacete padobranom, da letite balonom, da otputujete na kafu u Pariz I vratite se isti dan, da cinite razne ludorije. I u nekom trenu, ili jedno ili drugo ucini najvecu ludost – prevari! I dok preljuba traje pita se zasto to u opste radi? To nije ono sto je hteo(la)? Zbog malo adrenalina? Da, ali ne ovakvog koji ubija nesto sto je bilo sjajno I sveto. I sledi pitanje I jednog I drugog : “Zasto?” Jedno se pita zasto sam to uradio(la), a drugo se pita zasto si mi to uradi(la). Ima li ljubavi posle preljube? Zajednickog zivota mozda da, ali ljubavi vise ne. Na zalost, ne. Na zalost jer je neko trazio malo bezbriznosti, a dobio nespokoj, ubio svoju ljubav, ubio ono zasta je ziveo…a drugome ubio nadu da vecita ljubav postoji. Ali glavu gore, ostavite trag na ovoj planeti! Budite srecni I neka vam zavide sto ste imali tu srecu da osetite takvu ljubav, pa I takvu bol. Neka svet pamti zvuk vasih koraka…