Ivanica

Marojević mi je (uz Frenzena, Hazleta, Bolanja, Bernharda i Selina) obavezna lektira zadnjih godina. U njegovom pisanju se prožimaju svi ovi velikani, ali Roman o pijanstvima nije samo roman. On je prožet metafizičkim nitima, a autor se suočava sa temom na takav jedan maestralan način da bih rado čitala i neki roman o otrežnjenju nakon ovog, ali iz istog pera. Čekam isporuku knjige Ostavi sveta i prava je šteta što Laguna nije pokrila i taj naslov.

Peđa

Ko sve danas usled raznoraznih faktora, ali i bez njih - ne pije? Piju svi: muškarci, žene - svejedno, piju na svim bilo lepim ili manje lepim događajima, svečanostima, sahranama. Sve su prigode dobro došle. Oduševio me je ovaj istinito napisan roman o tim svekolikim pijankama. Onaj koji pije u ovom romanu je jedan intelektualac i umetnik, pisac. Pratimo ovaj fenomen pijenja od njegovog nastanka, zabrinjavajućeg razvoja, sve češćih mamurluka do pokušaja da se sa tim prestane, apstinencijalnih kriza i samouveravanja da se može. Zašto nam je piće neophodni stimulans koji prati razvoj svih naših odnosa, jer se uz njega osećamo opuštenije, inteligentnije, kuražnije. Pročitajte ovo savršeno štivo. Uživaćete.

Dragan

Potrebu za pićem najbolje je objasnio Balašević u onom stihu iz pesme Ringišpil - Neko pijan lakše život odrobija. Ali svakako da se razlozi za posezanjem za alkohol razlikuju od čoveka do čoveka. Marojević je vrlo svestan te činjenice i to je odlično predstavio u ovom romanu. Jedna od najboljih domaćih knjiga iz prošlogodišnje produkcije.

Anton Lukas

Toliki su pisali o alkoholu, ali malo ko uvjerljivo, kao Marojević. Ali što je najgore čitalac, se nada da će njegov junak, prestati. Kad prestane nada se da će, se vratiti piću. Ovakvu igru, makar sa mnom, malo koji pisac umije, postići!

Boža

Lidija Ciric je napisala i ja ne bih imao sta da dodam: "Kako je rekao Sava Damjanov: „Pijanstva su samo uslovna tema ovog vrlo dobrog romana o zanosima, životu, smrti, ljubavi… o svim onim pojmovima koji bi u ovoj knjizi mogli da zamene pojam pijanstva.“ U skladu sa iskazom Marojevićevog kolege i pristupom autora da nam omogi da sami odredimo dobar deo značenja, mislim da je pitanje „Gde se izgubila Ljubav?“ zapravo ključno pitanje ovog romana koji je konačno dobila srpska književnost na način da je nemoguće dalje ulaziti u polemiku o njoj ako se nema na umu „Roman o pijanstvima“.