Nikola J.

Delimično zasnovan na autobiografskom iskustvu, roman govori o poziciji emigranta u stranoj sredini, o razlozima za emigraciju i emotivnoj, duhovnoj i egzistencijalnoj borbi sa sobom ali i sa drugima. Dileme i krize koje preživljavaju mnogobrojni ljudi u emigraciji ne razlikuju se od sudbine nekadašnjeg ruskog kneza Rjepnina i njegove supruge Nađe, koji u godinama posle II sv. rata, jedva sastavljaju kraj sa krajem u stranom, nepoznatom i negostoljubivom Londonu. Trošni i memljivi londonski stanovi u kojima žive ruski emigranti, bračni parovi poput Rjepnina i Nađe, u tišini, seti i nemaštini, izdržavajući se od prodaje lutaka i usputnih nebitnih poslića, uz neprestani osećaj nepripadanja, izgnanosti, neuklopljenosti i neprestane strepnje, u potrazi su, ne za domom, kao što duboko veruju, već za identitetom. Ima li mesta sreći u posleratnom svetu u kome nema prijatelja, već samo poznanika i i prolaznika, u kome je, čak i u gomili, svako surovo sam? Sjajan roman!

Goran

Ako je neko mogao da živi bilo gde i nikako da se otrgne nostalgiji to je Crnjanski.Bez obzira na to koliko nam se nečiji život čini obojen,ipak je po malo iznijansiran sivom.Imajući u vidu ono što je doživeo u vidu napuštanja zemlje i nemogućnost povratka iz Londona,kroz perspektivu bračnog para emigranata u Londonu možemo videti sliku osoba koje pripadaju svuda i nigde.London je surov,nekad grub,izaziva mučninu i bol,stran i hladan,dalek i prek.Sama borba za egzistenciju bračnog para ide tome u prilog.Nađa je trag u beskraju,plamen sveće koji se trudi da pod vetrovima prkosi i osvetli budućnost.Rjepin svojim crnim mislima poput oblaka oličje je predaje i beznađa.Postao je poput broda bez kormilara koji se lomi naletima talasa i vetrova,izgubljen bez naznake pučine na vidiku.Trudeći se i dajući poslednje atome da u Londonu pronađe izgubljenu domovinu zapravo traži sebe.Ovo je roman koji prikazuje život sa različitim nijansama tuge,prikaz jedne ljušture kroz pero Miloša Crnjanskog.

Anastasija

Nije težak. Savršen je. Cijeli život sam slušala da je težak. Nije istina. Sad mi je žao što se nisam ranije upoznala s njegovom dušom. Kompleksna, prepametna, intuitivna, zarobljena, satkana od sitnih kristala, krhka...Savršen prikaz čovjeka bez kuće, koji je imao lijep život i snalaženje u neuslovima. Tranzicija duše i tijela. Borba principa, porijekla, kulture, navika, obrazovanja, mišljenja u potpuno drugačijim okolnostima i traženje svog mjesta pod suncem. Tako jaka i tanana do idealizacije napuštene zemlje, urušavanja principa, prihvatanja neprihvatljivog itd. Savršen. Oplemenio me. Hvala Crnjanskom što je postojao.

Goran

Ovaj veličanstveni roman, nastao u sumornim emigrantskim danima autora, na svojoj aktuelnosti, nažalost nije izgubio ni danas. Naprotiv. Malo je dela koja ovako nadahnuto govore o životu u stranoj zemlji i čežnji za svojom. Borba za egzistenciju, ali još više unutrašnja emotivna i duhovna borba emigranata tema su ove pripovesti. Crnjanski je jednom rekao da je u rimsko doba izgnanstvo bilo teža kazna nego smrtna presuda jer čovek tada prestaje da bude ono što je. A on je to sigurno znao, jer je i sam bio izgnanik iz svoje zemlje i jezika.

Nemanja

Hvala laguni na ovoj sjajnoj knjizi i ediciji "klasici srpske knjizevnosti". Roman aktuelan i u danasnjem vremenu, kada mladi odlaze, dok se setaju tudjim ulicama, trgovima i parkovima, razmisljajuci o svojoj rodnoj grudi i zivotu pre i posle odlaska.