Mirjana Ilić

Knjiga mi se svidela,kao i hrabrost i snaga ove zene

Elma

Zensko obrezivanje je jedna od onih stvari o kojoj ne zelite da pocnem pricati. To je u meni stvorilo ogroman osjecaj muke i tjeskobe. I ova knjiga je odlicna. Misija Dirije je bila da nas ucini svjesnima te tradicije, sta to znaci za takve zajednice, ali i grozne strane svega toga, a to je da je sve to obicna mesnica. Ona se latila velike stvari, i samo ju je mogla zapoceti sa svjesnoscu i otvorenom raspravom. Sumnjam da ce ovakva opasna procedura biti iskorjenjena u odredjenim dijelovima svijeta.

Tatjana

Neki delovi puta su bili teski, neki su bili predivni, ali je sve to iskustvo koje smo i mi citaoci proziveli sa Varis i shvatili da nigde nije kao kod kuce i da nigde nema takvog osecaja. I ako je bila pustinjski cvet i buntovnica, koja je pre vise od 20. godina napustila pustinju i roditelje i lako govorila o genitalnom sakacenju zena pred nepoznatim ljudima, nedostajao joj je osecaj pripadnosti bas zato se i vratila pustinji. Nije bila uz njene kad su starili, nije bila tu kad im je bila potrebna. Ovo je ostvarenje njenog sna, da joj se rodbina okupi na jednom mestu jer to nikad nije imala. Dobila je neverovatnu nedelju sa svojom porodicom pod zvezdama u africkoj noci. Njena poseta joj je pokazala koliko ce biti tesko promeniti ljude i njihov nacin razmisljanja ali je ipak puna nade, mogla zapevati o Africi jer je tu pripadala i ipak volela svoju zemlju.

Milorad Stanić

CVET je opravdao pozitivne kritike. i ZORA isto zaslužuje. obe knjige vam ne daju mira dok ne pročitate i poslednju stranu. ovde možemo videti kako čovek ne može i ne sme da zaboravi odakle je i kako može da bude srećan i sa vrlo malo stvari i događaja. obavezno da se preporuči za čitanje.

Tatjana Radosavljević

Cim sam videla da je objavljen nastavak romana Pustinjski cvet kupila sam i ovu knjigu. Ne mogu da kazem da sam se razocarala jer smatram da je autor jedna izuzetna, hrabra zena kojoj se divim na upornosti i postojanosti. Jednostavno, prva knjiga me je ostavila u potpunom soku i fizickoj nelagodi dok sam je citala, veoma je jaka. Pustinjska zora je, ako mogu tako da kazem, malko opustenija, taj neobican humor se provlaci i nista ne oduzima od kvaliteta, pisano je jasno i koncizno. Saznajemo kako se zivi u Somaliji u vremenu sadasnjem, o polozaju zene, skolstvu i mnogo cemu. Dobar roman, ali ne tako dobar kao prvenac.