Evgenija Anđelković

Pomalo tužna i setna priča o životu u dalekoj Kolumbiji, zemlji siromaštva, korupcije i mafije. To je zemlja skandala i pronevera, zemlja u kojoj i mrtvi glasaju, zemlja u kojoj niko ne kupuje a svi kradu. Mladi se međusobno ubijaju, starci ostaju. I deca jer je ta zemlja bogata jedino decom. Pripovedačeva majka je imala više od dvadesetoro dece, ali on je najviše bio vezan za godinu dana mlađeg brata Daria. Kao odrasli, prevazišli su dečje svađe i prepirke, spojila ih je istinska bratska ljubav ili možda usamljenost, a najverovatnije beda. Proživeli su život pun alkohola, marihuane, voleli osobe istog pola a takav život ostavlja trag u vidu rizičnih bolesti i teškog kraja. Ovo je priča o zajedničkoj izgubljenoj prošlosti, prerano potrošenom životu, izgubljenim nadama i iluzijama. Jer, sve se menja, sve prolazi i završava. Život je kratak i tužan, pruža više nesreće nego sreće. Smrt je jedina sigurna stavka na kraju životnog puta svakog čoveka. Rodili smo se da umremo...

Petra

Svaka stranica ove knjige je za mene bila po jedna provalija. Ne znam da li mi je teže podneti opise države koja je propadala i propada, koja ne pruža adekvatno utočište svojim građanima, gde ne možeš ni na koga da se osloniš ili mi je teža bila priča o bratkoj ljubavi i zajedništvu, njihovoj veri i osloncu koji pronalaze jedan o drugom, ali jedan će napustiti tu idilu i otići u smrt. Teška olovna priča, ali vredna čitanja.