Perica Tokić

U odlomku sam pročitao priču Pas koji je video Boga, priča je odlična, Bucati se oseća ušuškano u pisanju kratkih priča i u tome je dobar, iz te zone komfora ne treba da izlazi. Priča govori o ljudskom prikrivenom, ali duboko ukopanom i gotovo nemoguće iskorenivom, pradavnom, iskonskom strahu od mišljenja drugih ljudi i reči koje njima ili drugima o njima mogu uputiti neke osobe i kako ta mišljenja i izgovorene reči mogu uticati na njihov status među narodom, društvom, ali još važnije za neke u ovoj priči(kojima je cilj halapljivo, pohlepno zadržavanje svakog novčića za sebe), među mušterijama. Govori o želji da se pomogne, ali istovremeno i pomaganje podstaknuto strahom od kazne, loše sreće. Tu ulazi u igru ljudsko sujeverje i neznanje, konstrukcija nepostojećih scenarija u glavi, uzdržanost, stalan oprez, proveravanje, pažljivo iznošenje stavova. Pazariću kad izađe knjiga, pročitati ostale priče, a potom prokomentarisati prokomentarisati, pozdrav.