Dragan Buric

Odavno me neki roman nije toliko oduševio, kao ovaj. Predivna knjiga sa toliko poruka. Ako volite filmove Đuzepe Tornatorea (''Cinema Paradiso'' ''Čovek zvezda'' ''Malena'') u ovom romanu ćete osetiti isti duh italijanskog juga i kako se približate kraju knjige - prosto vam je žao što je KRAJ. U svakom slučaju sve preporuke za ovaj roman!

Ana Maoduš

Divna priča, bliska, razumljiva, pitka. Biti drugačija, ne odustajati, boriti se, biti hrabra, unositi nešto novo i drugačije, razmrdati učmalost, a opet voleti, pomagati, saosećati.

Marija

Frančeska nam ovim romanom poručuje da žena treba da ostane hrabra i svoja u svakom pogledu bez obzira šta drugi mislili i govorili.Zli jezici će uvek postojati i osudjivati bez da daju šansu da se suprotna strana pokaže u svom punom svetlu i zasija jer svaki čovek ima svoju svrhu i svoj dar.Ali lakše je osudjivati nego prihvatiti.Žena se poštuje,razume,voli i zato joj ne treba osuda već podrška i razumevanje.Ne treba nikom ništa dokazivati,oni koji nas vole,poznaju nas. Ana je uvek bila na strani žena,štitila njihove interese i prava i onda kada su drugi čutali i sklanjali se u stranu.Ana je za meštane bila strankinja ali i prva žena-poštarka koja je besprekorno obavljala svoj posao po nesnosnoj vrućini,kiši i vetru,godinama.Bila je žena koja je osnovala ,,Žensku kuću" za pomoć,školovanje i učenje zanata za žene i drvojke koje jednostavno nisu imale razumevanje od svojih,koje su bile odbačene. Poštarka nosi poruku da nikada ne treba da odustanemo od svojih želja i snova.

Jelena Pavić

Koliko samo volim knjige u kojima te pisac uhvati pod ruku i odmah ubaci u fabulu, a da je uvodni deo takav da već dok trepneš ti si deo života njegovih likova. A likovi, likovi naravno okarakterisani tako da čitajući knjigu ti im čuješ otkucaje srca u tišini. Romani u kojima su svi živi! Romani u kome su dijalozi, pa pravi životni, onako kako i inače razgovaramo mi kući sa komšinicom dok prostiremo veš na terasi ili kad iz dvorišta dovikujemo se sa decom koja su u kući i ne čuju nas... ili na poslu u kolektivu... Romani u kojima je sve stvarno! Tako neke isečke iz života, plastične i filmične ili poput hronike životnih tokova možda i najbolje pripovedaju Italijani! Bar se meni čini! Posebno sad kad sam pročitala roman "Poštarka" italijanske autorke Franćeske Đanone. Franćeska po mom skromnom mišljenju sigurno pripada grupi fantastičnih slikara perom, a sve ovo što volim pružila mi je 100%

Slobodan

Odličan roman ! Iskrene preporuke!