Sonja

Mislim da je ovo jedna od najboljih, a ujedno i najdepresivnijih knjiga koje sam pročitala. Roveli nastupa i iz ugla naučnika i iz ugla filozofa. Dajući svoju teoriju o prolaznosti vremena, on objašnjava da pojam prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nije univerzalan, već zavisi od nas samih. Prema Roveliju, vreme je iluzija. Ima li šta depresivnije od toga?

Lenka

Totalni sam duduk kad do]emo do fizike. Ta nauka mi je uvek bila daleka i potpuno nejasna. Međutim, ovu knjigu sam sa lakoćom pročitala. Prilagođena je i nama koji nemamo baš nekog predznanja, nema previše nekih teških i nejasnih reči - čak i ono što mi nije bilo dovoljno jasno lako sam uspela da proverim i naučim, shvatim. Mislim da je to dovoljan dokaz da je autor uradio dobar posao.

Perica Tokić

Možemo da bacamo do mile volje drvlje i kamenje na zidine vremena, ali nećemo uspeti čak nimalo da ih okrnjimo, može li to biti jer uopšte i ne postoje, moguće, ko će znati? Rekoh drvlje i kamenje, pardon, htedoh da kažem da bacamo "događaje", jer "svet ne čine stvari, već događaji", no dobro, ajmo dalje. Prirodu i kompleksnost vremena ne poznajemo i možda uskoro nećemo ni upoznati, jer, opet kažem, možda ni ne postoje? Da li postoji vreme, i ako postoji, na kom to nivou i da li možemo da proniknemo i dosegnemo taj nivo, a ako ne postoji, zašto je toliko ukorenjeno u naše živote, postojanje, da li smo mi u vremenu ili vreme u nama, koliki je stepen "stvarnosti" vremena, ma okanimo se vremena uostalom, mislim da je autorova i svačija prava, istinska namera, želja i težnja da se sazna stepen "stvarnosti" stvarnosti u kojoj živimo i zato se oslanjamo i na umetnost, jer ne tražimo samo da dosegnemo znanje i razumevanje, već prožimanje, želimo da osetimo celim bićem neko saznanje.