Evgenija Anđelković

Šta možeš učiniti kad odrastaš u nezdravom okruženju? Dolores je od malena bila poništavana, od trenutka kad je otac nasilnik napustio obitelj zarad druge žene a ona izgubila sigurnost i život koji je volela i poznavala, poništena je silovanjem kad je imala samo trinaest godina, poništena je majčinom pogibijom, poništena je odlukom da utehu traži u hrani. Godinama su je lečili u dševnoj bolnici od tog poništavanja. Skrivala je istinu o sebi, žudela za ljubavlju. Udala se za sebičnog i nevernog čoveka, ujedno i nasilnika. Unatoč tome, želela je da sačuva njegovu ljubav, a svaki njegov postupak ju je pništavao. Tek uz pomoć prijatelja i njihovu podršku, shvatila je da nije sama, spoznala je suštinu života – da ne treba skrivati istinu nego biti zadovoljan vlastitim životom onakvim kakav jeste, sa svim njegovim usponima i padovima, a kad se ukaže tračak sreće, ne treba oklevati i sumnjati nego ga čvrsto zgrabiti i zadržati. Dolores nije verovala u sreću, ali je uspela da je pronađe.

Vera Ćeran

Zaista sam dirnuta ovom knjigom i zivotom Dolores Prajs. Toliko obrta i desavanja opisanih do najsitnijih detalja sto omogucava da bukvalno "udjemo" u njen zivot i sazivimo se sa svakom nedacom kroz koju prolazi... i bukvalno ne mogu do kraja knjige znati sta ce joj se sledece desiti, da se zapitate ima li njenim patnjama kraja. Veoma dobar prikaz stvarnosti. Odusevljena sam piscevom tehnikom i mislim da cu jos dugo biti pod utiskom ove dirljive knjige! Preporucujem!!!

Gordana Palamar*

Od prve do poslednje reči ova knjiga vas vodi kroz tužan i nespokojan svet Dolores Prajs. U njenom svetu majka je bolesna, otac odlazi a baka živi bogobojažljivi život pun strahova. Devojčica Dolores nema pravo uporište pa su stranice ove knjige ispisane njenim lutanjima, bolestima, razočarenjima i tugom. Ipak Dolores pronalazi u sebi snage da svoj život preokrene, da otera lošeg muža a prihvati prijatelje uz koje će dobijati sve više snage da menja okolnosti svog života i da se sa hrabrošću a ne strahom divi kitovima i sluša njihovu pesmu osnažena i spremna na nov početak.

Leontina Jonjev

Roman <em>Poništena</em> me je dirnuo do suza. Valjda zato što je napisan u prvom licu i vrlo uverljivo, saživela sam se sa glavnom junakinjom. Ona doživljava stvarno ružne stvari, podsećajući nas, čitaoce, da život nije bajka. Ja sam gutala i gutala suze dotle dok više nisam mogla da se uzdržim, do trenutka kada je Dolores najnesrećnija, a i ja zajedno sa njom. Knjigu sam pročitala u jednom dahu jer je vrlo zanimljiva. A ima još jedan razlog. Želela sam da vidim da li će Dolores na kraju naći sreću, i nadala sam se tome. Jedino što mi se ne sviđa je to što je književnik malo pažnje posvetio Tejeru i njegovoj ljubavi prema Dolores. Dakle, junakinja na kraju pronalazi ljubav i sreću, ali to poglavlje njenog života je vrlo kratko opisano i tu je već i kraj romana. Ovo nikako ne umanjuje kvalitet romana, već se radi samo o mom ličnom ukusu.