Evgenija Anđelković

Kratak roman o zločinu i kazni. Sve bi bilo drugačije da su dozvolili da Simon Olujić, istoričar, ode u Ameriku i tamo se bavi svojim poslom. Ovde je upao u ruke Udbi i postao mašina za ubijanje, snajperista zvani Hokaj. Ubijao je mlade, stare, muškarce, žene . decu – za njega to nisu bili ljudi nego mete. A žrtve su uvek gubitnici, ubice su pobednici. Nije patio, nije se kajao, nije se pobunio, uživao je u svojoj poslušnosti. I tako je bilo sve dok nije prolio krv svoje krvi., Onda je nastupili kajanje, ludilo pa se još više upleo u političke igre, udbaške spletke, manastirske smicalice. Nije to bilo za njega. Oećao je krivicu i želeo je da plati za svoje grehe… Ovaj najnoviji roman Vuka Draškovića mi nije legao, po mom ličnom mišljenju nije na nivou nekih prethodnih, ali je srećom kratak pa se brzo čita.

Бранимир Перовић

Све је гори и гори, али ово је дно. Следеће што напише ће сигурно бити боље од ове пропагандне аутошовинистичке маштовитости (коју не би измислиле ни оних неколико преосталих злих вештица из НВО) претворене у смећа с којим ћу ускоро наложити шпорет у викендици (још нисам јер ми жена не да, а жао ми је и пара). Једино објашњење је да је ово Вуков двојник, јер немогуће да је иста особа онај Вук из 80-тих што је написао пре свега Нож и Молитву I и II са овим. Дао би оцену минус бесконачно, али је нема у понуди. Иначе чланска карта СПО-а ми је била 0087 у тада ОО СПО Чачак.

Nenad Nikolić

Odličan roman o opasnosti a, koje su vrebale Simona Olujića(Serafima Đedovića) i njeguvoj griži savesti, zbog ubistva svoje devojke Amre i njenoga sina od 6 godina, ne znajući da je ovo dete njegov sin. Bio je super snajperisti i dobio nadimak Hokaj.