Dijana

Haled Hoseini -Molitva moru Pojedina dela možemo nazvati udarnim, osećajnim, snažnim jer su to emocije koje bude u nama. Čitamo o ljubavi, strahu, nadama, ponekad o stradanju, slomljenim srcima i porazima, ali nas ništa ne može, kao čovečanstvo poraziti, kao pogibja nevine dece kojoj se ne zna broj. Decu i ne trebamo oprostiti, ni nebu, ni narodu koje bi trebalo da je nebesko, a nije. Nije jer se ljudi još uvek igraju rata, kao da stradaju punjene lutke, a ne ljudi od krvi i mesa, nečija tek rođena i tek prohodala deca, nečije sestre i braća, nečiji očevi, majke . Ovo je dramska poema jednog običnog čoveka, koji se za nadu hvata kao poslednju slamku, primoran da pokuša da pobegne od rata, od ''kiše bombi'' koje padaju sa neba. Vodeći pod ruku svog sina Marvina, prisećajući se bezbrižnog života koji je, pre rata postojao. Opisuje sa melanholijom i tugom zidove Homsa, ulice i večernje šetnje sa ženom i sinom koji je tada bio vrlo mali.

Elvir Buljubašić

Djelo koje tjera na razmišljanje!

Luka Kos

Kada sam prvi put čitao ovu knjigu, osetio sam gnev prema celokupnom čovečanstvu. Prema svima onima koji su spremno i žurno izašli na bastione državnih granica da brane sopstvenu zonu komfora, od najezde gladnih i nemoćnih, od horde ljudi bez zemlje i imena. Tada još nisam bio otac. Danas, kada sam po drugi put čitao ovu knjižicu, često sam bacao pogled prama kolevci u kojoj je spavao moj četiri meseca star dečak. Danas nisam osećao ni bes ni mržnju; osećao sam samo težinu bola koji mi je pritiskao grudi. I sve vreme sam mumljao: "Hvala ti, hvala ti Bože, što ne moraju svi da se mole moru kao što je to morao ovaj otac!"

Đ.Nevena

Knjiga je predivna.

Анка

Можда зато што сам мајка, а можда и зато што сам првенствено човек, срце ми је, чини ми се, стало док сам листала књигу, а кнедла у грлу је и сад док ово пишем. Језиво и дирљиво истовремено.