Katarina

Roman Jedan lep život posvećen je sestrinstvu, tom dubokom, važnom oblikotvornom odnosu koji često, lakše i nego što možemo da pretpostavimo, može biti narušen upravo zbog podrazumevanog poverenja, bezgranične ljubavi i odanosti koje životne prilike stavljaju na probu. A dubinska veza zasnovana na najbližem srodstvu, među junakinjama Virdžini Grimaldi – sestrama Delorm (Emom i pet godina mlađom Agatom), postaje još jača i složenija zajedničkim odrastanjem u disfuncionalnoj porodici. Obe, svaka na vlastiti način, čitavog života nastoje da prevaziđu traume izazvane razvodom roditelja, očevom pogibijom, majčinom borbom sa zavisnošću i porodičnim nasiljem. Smenom njihovih glasova iz prošlosti, kao i sumiranjem utisaka iz nedelje koju provode na obali okeana, u porodičnoj kući koja je će uskoro dobiti nove vlasnike, Virdžini Grimaldi ne pripoveda samo priču o patnji i strahu, o rivalstvu, razočarenjima, (ne)mogućnostima izbora, već i časovima radosti koje su njene junakinje provele uz svoju baku po ocu Mimi, svoju zaštitnicu, diskretnu utešiteljku, nenametljivu i posvećenu učiteljicu svih poslova i samog života. Na taj način ćemo naizmenično slušati njihove, katkada veoma različite verzije istih događaja i doživljaja rivalstva, tajni i dilema sa kojima se devojke, otkrivajući u sebi do tada nepoznata osećanja i želje, u periodu stasavanja prirodno suočavaju. Iako će odrasti u sasvim različite osobe, jer Ema će neprestano nastojati da svom suprugu i deci pruži ono za šta je sama bila uskraćena, dok putena i nestalna Agata sa dijagnozom bipolarnog poremećaja za smislom života traga na vlastiti način, u toku zajedničkog boravka u kući uspomena, proživeće istinsku katarzu. Nakon perioda nesuglasica i odluka koje su uslovile dugotrajan prekid međusobne komunikacije, sestrinski odnos postaće još snažniji i saosećajniji, kao zalog za buduće godine koje bi trebalo da se nižu sve lakše i jednostavnije. Baš kao ogrlice, koje je baka, svakoj od njih ponaosob, svakog rođendana, produžavala za po jedno biserno zrno. Ali, jedan lep život, baš onaj iz naslova romana, ne čine samo radost i bezbrižnost. U prihvatanju i pokušaju da damo sve od sebe i kada nit na kojoj su perle strpljivo i dugo nizane, iznenada pukne – možda i jeste njegov istinski smisao.

Jelena Pavić

„Један леп живот“ је диван пример колико приповедање у првом лицу може да буде уверљиво и динамично. Нараторке се смењују, час једна, час друга сестра, а ауторка вешто преплиће прошлост и садашњост, па их упознајемо готово од рођења. Прича почиње њиховим сусретом у кући баке Миме, жене која им је била најчвршћи ослонац током одрастања. После њене смрти, сестре проводе седам дана заједно, а пред нама се полако одмотавају њихови животи, испуњени губицима, теретима и борбама. Баш онако како за некога кажемо: „Живот га није мазио" исто бисмо могли да кажемо и за ове сестре. А онда се природно намеће питање: откуд тако ведар наслов и тако топле, насмејане корице? Зато што је ово роман који, поред свих болних тема, негује наду. Роман који нуди више утехе и животне мудрости него многе књиге из области популарне психологије. Његова најважнија порука је да живот, са свим својим теретом, ипак може да буде леп. Немојте да вас заварају корице и да помислите како је ово једна лагана књига, права летња или роман за плажу! Једна од сестара би то овако објаснила, да у култном филму "Титаник" није крај кад Џек умире, већ кад Роуз наставља да живи! Зато ће вас научити да у тами пригрлите светлост. 📖 Књига ми се веома допала и представља једно од мојих најлепших овогодишњих изненађења. 💌Препоручујем је љубитељима француске књижевности, снажних женских ликова и емотивних прича. Онима који се не плаше суза, онима који ће у њој препознати понешто од себе из детињства, онима којима је потребна снага, али и онима који је већ имају и умеју да је деле. И, наравно, свима који воле романе Мари Вареј.

Sara Ristović

Ova knjiga nije nimalo laka, ima svoju težinu koja je specifična na svoj način ali ujedno je i jedna lepa priča o sestrinstvu. Nakon smrti baka Mime, Ema i Agata dolaze u Kornvol, u kuću njihovog detinjstva. Sedam dana će boraviti u njoj kako bi propisno mogle da se oproste od nje i sumiraju celo svoje detinjstvo. Iako su detinjstvo provele zajedno, zadnjih pet godina je dovelo do razdvajanja. Naizmenično prateći prošlost i sadašnjost, autorka nas upoznaje sa Emom i Agatom i njihovim načinom života. Za sedam dana, koliko će provesti u kući, njih dve će morati da izleče rane koje su nastale ranije. “Jedan lep život” je predivna priča o porodici, ljubavi i sestrinstvu. Autorka je na suptilan način verno prikazala šta znači imati stariju sestru. Emocije će vam se smenjivati, bićete srećni ali kada naiđete na ono što se krije u samoj pozadini, e onda ćete biti i tužni i besni. Zapitaćete se da li je to sve moralo tako… Ova knjiga krije mnogo stvari i mogu slobodno da kažem da mi nije žao što nisam pročitala opis knjige kada sam je kupovala. Nekih zamerki zaista nemam, sve mi je bilo kako treba. Od prelepih opisa do samih emocija. A Agata i Ema su predivne, svaka na svoj način.