Vesna Mijić

Ovo je jedna izuzetna knjiga. Andrea Levi nam je dočarala život dvoje običnih "obojenih" ljudi sa Jamajke koji odlaze sa svog malog ostrva da sreću potraže u prilično negostoljubivoj Engleskoj - Majci Domovini i dvoje Engleza koji na svom malom ostrvu vode svoje životne bitke u čijoj svakodnevici ima sve više nepoželjnih obojenih ljudi. U isto vreme se prepliću bolna stvarnost sa kojima se svako od njih suočava u periodu II svetskog rata i nakon njega i mnoštvo duhovitih dijaloga i situacija. Borba za egzistenciju protkana fantastičnim humorom i duhovitošću glavnih likova. Treba reći i da je prevod zaista izuzetan. Svaka čast prevodiocu, jer je fantastično umeo da nam dočara Jamajku i njene žitelje, kao i ostale aktere romana.

Svetlana Misić*

Ova knjiga je neosporno zaslužila sve nagrade koje je osvojila. Spisateljica je prikazala kroz ova četiri junaka, da svaki čovek, zavisno od spleta okolnosti, ličnog zadovoljstva ili nezadovoljstva, trenutnog raspoloženja, u nekoj situaciji može izaći kao moralni junak ili rob predrasuda i ličnih frustracija. Svi junaci su predstavljeni u prvom licu. Oni su bez maski, veoma slojeviti. Stvarni. Volimo ih, mrzimo, osuđujemo ih , razumemo i saosećamo sa njima. Najveća vrednost koju, po mom ličnom mišljenju, knjiga nosi, pored one obrazovne strane,je i to da nas natera da se zapitamo i kritički preispitamo svoje stavove, a upravo to će vam ova knjiga doneti.

Brankica Ćirović*

Knjiga Andree Levi čitaoca očara izuzetnim likovima četvoro junaka čiji se životi prožimaju. Njihove sudbine su podjednako potresne, a opet vas, dok čitate, obuzima životna snaga koju poseduju, njihov optimizam i plemenitost i verujete da takvi ljudi moraju zaslužiti sreću na nekom svom malom ostrvu, zastićenom od mržnje i primitivizma. Zlehuda vremena Drugog svetskog rata nisu nista spram onoga sta ih čeka u nekoliko godina nakon njegovog okončanja. Dzozef i Hortens Gilbert emigriraju sa Jamajke, siromašne ali osunčane i nasmejane, i dolaze u Englesku sa željom da u životu ostvare nesto veliko, ubeđeni da su za to predodređeni. Međutim, Majka domovina ih dočeka hladno, s prezirom i mržnjom. Predrasude o siromašnim i malim narodima, obojenim građanima drugog reda, gaji i konzervativni Bernard Blaj, a opet ne možete da mrzite čoveka čija je životna priča svakako najpotresnija, a priroda najranjivija. Tema rasizma je opisana oštro, osuđujuće, ali duhovitost i dobrota koju poseduju Dzozef Gilbert i Kvini Blaj, supruga Bernarda Blaja, čine da verujete je život vredan življenja. Poslednje stranice ovog romana posebno su dirljive i dugo nakon čitanja ostajete u nedoumici da li je baš tako najbolje za sve.