Evgenija Anđelković

Potresna sudbina mladog Leopolda koji je posle II svetskog rata deportovan iz Rumunije u ruski radni logor,gde je proveo pet godina svog života...U životu ga je najviše održavalo bakino "znam da ćeš se vratiti"...A trebalo je preživeti tih pet paklenih godina,opstati,izdržati glad,hladnoću,pakost drugih ljudi,radne napore,ostati čovek u neljudskim uslovima."...Glad dolazi kada poželi i kako poželi.Kada dođe,dolazi silovito.Ona je moj gospodar.Ja sam oruđe.Ona vlada,ja se povinujem..." I kada sve prođe i kad dođe vreme za povratak kući,javlja se večita sumnja da li nas kod kuće neko čeka ili su i oni prognani, da li ćemo biti dobrodošli ili smo davno ožaljeni... I do kraja života ostaje neka praznina,neka osakaćenost duše koja je doživotno dresirana za posrnuće i pseću plašljivost,a mozak za podređenost...Ti ljudi koji su deo svog životnog veka proveli u radnom logoru biće večito obeleženi,iznutra,samima sebi....Težak i upečatljiv roman!

Sonja Todorović

Obično kad čitam knjige kao da ih čitam samo očima, ali ponekad naletim na neki odlomak, možda samo rečenicu, koji za mene imaju značenje i postanu deo mene. Ova knjiga je puna takvih rečenica, čija draž nije misao koju sadrže, nego misao koju nagoveštavaju.

Draga Šapić

Na prvi mah mi se dopala obzirom da volim knjige koje se ticu drugog svetskog rata i njegovih posledica. Medjutim malo me je izgubila negde na sredini, Herta Miler ima jako neobičan stil pisanja na koji lično nisam shvatila i ima dosta rečenica koje nisam potpuno razumela, ali to ne pripisujem njoj već sebi jer mislim da sam isuviše mlada. Lepo iskustvo.

Jovan Zivlak

Dobra, ne sjajna priča.Potresna, ali poučna na jedan načina koji ne bi očekivali od ove autorke. Ne, ne mogu to da čitam, bio je moj komentar kada sam dobila knjigu za rodjendan, misleći o tome kako politika ulazi u sve pore društva, i kako se nobelova nagrada ne daje za kvalitet, nego.. Ali malo, malo, shvatila sam. Priča o ratu, tj njegovim posledicama, bez etiketiranja dobrih i loših, bar ne direktno. Likovi jasni, bez obzira na to što preživljavaju. Pouka svi smo mi ljudi, a rat nas čini lošim, bednim, gladnim osvete, Pa hajde naučimo nešto...

Miroslav Nikolić*

Jedna,dobra,ali veoma potresna priča o neprilagođenosti, surovoj borbi za život,o borbi protiv gladi,protiv hladnoće,protiv drugih ljudi,koji se bore za svoje mesto pod suncem.U uslovima kada ne znate ništa o svojima,kad ne dobijate ni glasa od bilo koga dragog,ljuljaška daha u grudima mora treperi.Preživeti ovakvu golgotu je ravno ponovnom rođenju.Dobro je videti,a i poučno je,da jedna rečenica,jedno sećanje,jedan predmet,može da bude zvezda vodilja ka konačnom izbavljenju.Generalno,ovo je jedna priča koja se mora pročitati,jedno svedočenje o događajima koji se ne smeju zaboraviti,a koja čitaoca povremeno ostavlja gotovo bez daha.