tara helena

Tan Tvan Eng, sa okom slikara, dušom pesnika i maštom neke drevne vezilje, nudi roman nalik albumu sa upečatljivim fotografijama bujne flore i faune, tradicije Penanga, monsunskih kiša, ljudskih portreta i potresnih ratnih scena. Ipak, od svih kontrasta u prirodi i životu koji uspostavljaju I remete ravnotežu nekog višeg poretka, najdramatičniji su oni koji se javljaju unutar ljudskog bića. Filip Haton, dečak koji traga za svojim identitetom, između oca Engleza I majke Kineskinje, hrišćanstva I budizma, svog sadašnjeg života i prethodnih inkarnacija, u trenutku najveće podeljenosti čovečanstva, pokušava da pomiri sve suprotnosti u sebi. Ne pripadajući ni jednoj strani u celini, a tragično noseći kao nedeljivi deo sebe po malo od svake, osetiće bol, patnje i gubitke svake od njih. Zahvaljujući praktičnoj i duhovnoj prednosti koju mu je donela veština aikidoa, koju je usavršio, on uspeva da preživi i da nadživi svoju patnju, jer,bilo hrišćanin ili budista, najveći greh je očajanje.

Danica Vujčin

Meni se ova knjiga jako svidela, uspela je da me ,,prenese,, u vreme dešavanja koja opisuje. Filizofija života istočnih naroda mi je malo poznata, a ova knjiga me je nečem novom naučila.Preporučujem, baš je poučna.

Zoran Šušak

Čitajući ovu knjigu, bez obzira na vreme i mesto događanja, zamislio sam po ko zna koji put, ulogu i sudbinu đenerala Nedića u okupiranoj Srbiji i žrtvu, koju je pored lične (gubitka sina u eksploziji u Smederevu) i nacionalne doživeo. Da li biti po strani ili se žrtvovati sebe radi porodice i naroda ? Večita dilema u kojoj uvek gubi "žigosani heroj", koji svesno sebe unapred žrtvuje. Isto tako interesantna uloga je Engleske i sudbina naroda, koji su porobljajvali ili oslobađali, kao i na Balkanu. Sličnosti su univerzalne i nedoumice i žrtve su svuda iste.