Marica V.

Volim knjige Mome Kapora, a ova je zaista posebna. Govori o vremenu kog više nema, Beogradu pedesetih kada je Kapor bio mladić i predstavlja kolaž uspomena vezanih za ljude i mesta koji su mu tada bili važni. Ovo je priča o prijateljstvu, čežnjama, foliranjima i sasvim malim snovima. Na jednom mestu u knjizi Kapor kaže: „Danas mi je i smešno i tužno što smo želeli tako malo. Trebalo je želeti nemoguće. Sve!“ Izvanredan putopis koji diktira sećanje i roman o odrastanju kakav samo život može da napiše. Preporučila bih ga svima, a posebno bi mogao biti zanimljiv tinejdžerima. Ja bih volela da sam ga čitala ranije.

Tomislav

Da li uopšte treba da pominjem da se ova knjiga čita lako i sa istinskim uživanjem, kao što je slučaj sa svakom knjigom Mome Kapora? Da li treba da nagovestim da će čitalac i ovde da se sretne sa sentimentalizmom, blagom ironijom, fantastičnim smislom za detalj? Ljubiteljima Kaporovih knjiga (u koje spadam) neka to bude podsećanje koje će im ponovo izmamiti osmeh, a novim čitaocima poziv da se predaju i uživaju, jer čak i kad deluje da se suočavamo sa bujicom brbljanja, kako to kaže sam Momo, to je književnost koja će nas obogatiti.

Ivan

Da li vam se nekada desilo da neka knjiga, film ili serija probude u vama nostalgiju za vremenim u kojima nikada niste živeli? Meni se to često dešava. Naravno, to uvek zavisi od umešnosti autora da me šarmira upečatljivim prikazom ljudi i doba koje je odabrao za umetničko prikazivanje. Foliranti su baš takvo delo. Zaista su me uvukli u svet Kaporove mladosti i osvojili iskrenim pokušajima junaka da se dokopaju višeg društvenog položaja. Knjiga za sva vremena.

Mina

Knjiga o snovima mladosti. Kapor piše o sebi i ljudima koji su mu nekad bili značajni, a vremenom su nekako ispali iz njegovog života. Iako su prošle godine od prvog izdanja ovog romana, iskustva o kojim piše su iskustva svake mladosti. Knjiga za sva vremena. Korice ovih novih izdanja su divne.

Mila

Ovo je apsolutno fantastična knjiga o mladosti, prijateljstvu, ljubavi, prolaznosti i apsurdnosti života. Sve prolazi, a da ni mi ne bismo samo prošli, moramo da prihvatimo tu činjenicu i ne shvatimo je lično. Zato samo treba ići dalje, tražiti, zahtevati više... Poslednje poglavlje izgleda kao da ne pripada ovoj knjizi, kao da je Kapor želeo da i na taj prozaičan način prikaže apsurdnost nepripadanja i nesnalaženja u svetu koji nas okružuje.