Tanja Janković u zbirci priča Devojka iz Bondstila kroz ispovesti glavnih junaka svedoči o životu u američkoj vojnoj bazi i razbija predrasude o NATO kampu u kome Dijana, prevodilac i centralni lik ove knjige, provodi tri godine. U ovom uzbudljivom avanturističkom štivu sa elementima autobiografije čitaoca će iznenaditi mnoge neverovatne situacije: Dijana će biti jedina Srpkinja na otvaranju albanske diskoteke, zamalo će se udati za Albanca iz Njujorka, okumiće se sa Albankom Armidom, najzad će završiti i u zatvoru… Iskrena i trajna prijateljstva koja glavna junakinja neguje, ali i odnosi prema vojnicima i drugim stanovnicima baze koji u njoj služe, za nju su još jedan dokaz da predrasude koje su se odomaćile o posvađanim balkanskim susedima imaju svoje naličje i u crno-beloj slici o „spasiocima“ i „okupatorima“ iz redova savezničkih zemalja i velikih sila. 

„U Bondstilu, najvećoj NATO bazi na Balkanu, videla sam stvari za koje sam mislila da postoje samo u filmovima. Bila sam fascinirana veličinom kampa koji izgleda kao manji grad i gde živi oko 10.000 ljudi – oko 8.000 vojnika i 2.000 civila koji rade za vojsku. Među njima i mi prevodioci.“

„Imala sam i nekoliko bračnih ponuda, ali samo ne od onog čiju bih verovatno prihvatila. U pitanju je Amerikanac albanskog porekla. Pričali smo o braku, meni nije bio problem što je Albanac, a i moji bi na kraju prihvatili našu vezu. Ali druga strana… Njegov je otac doživeo infarkt kada mu se drugi sin oženio Nemicom. Snajku Srpkinju ne bi preživeo!“

„Radila sam i za jednu od najosetljivijih jedinica u američkoj vojsci. To su tzv. kriminalne istrage, nešto kao naša vojna bezbednost. Oni nemaju činove, oni su agenti i imaju ovlašćenja da uhapse čak i generala. S njima mi je bilo super jer nisam morala da nosim uniformu i mogla sam da koristim internet u kampu, a i ostala vojska se užasno plašila agenata, pa sam to maksimalno koristila da se pravim važna pred vojnicima i da na njima ’treniram strogoću’.“