U romanu Dabogda te majka rodila Vedrana Rudan nastavlja s misijom podrobnog skandalizovanja javnosti. Ova autorka specifičnog dara da neprestano uznemiruje duhove sistematski se bavi preispitivanjem svega što nam se čini nedodirljivo i sveto. A ima li ičeg nedodirljivijeg, ima li, zaista, ičeg svetijeg, može li uopšte biti većeg tabua od glorifikovane figure Majke? Protagonistkinja ove Rudankine knjige, svojevrsni autorkin alter-ego, jeste žena koja živi u srećnom braku, vodi uspešan posao, ima kćer koju voli i koja tu njenu ljubav iskreno uzvraća. Dakle, reč je o zreloj osobi čija je realnost stabilna, mirna i ugodna, ali koja ipak, i u šezdesetoj godini, nije u stanju da razreši osnovnu dilemu i pitanje koje je prati tokom celog njenog odrastanja i života. Miris oca-silovatelja dobro joj je poznat – on zaudara na beli luk i belo vino. Ali koji je to, dođavola, miris majke – miris hladne, neangažovane majke koju protagonistkinja istovremeno i voli i mrzi, i koja svoje poslednje dane provodi u skupom staračkom domu, izbezumljujući i porodicu i osoblje neprestanim žalbama na fantomske bolove u kostima? Odgovor na ovo neobično, bolno pitanje i sâm je neobičan. Pa i bolan. Pronaći ćete ga u ovom romanu. Vladimir Arsenijević