Kad je svet imao brkove

Ana Radmilović

Prosečna ocena: ocena

Pročitajte komentare (9)

Kategorije:

Dirljiva knjiga koja izaziva i suze i smeh u isto vreme...

Anine priče o legendi, pozorišnoj, gradskoj, a ipak – nigde legende, samo jedan brkati tata.

„Da, ova knjiga jeste lična, neko će reći, sablažnjivo lična, ali gle, začas postaje svačija lična. Anina je pritom itekako čitljiva, ali ne zato što je Zoran bio duhovit i nepredvidiv, svakome poznat i drag lik, ne, to ne bi bilo dovoljno, treba tu i spisateljskg dara. A Ane ga ima toliko da mi se čini kako bi o svom ocu umela jednako čitljivo i zabavno i da je on bio tek mali poštanski službenik.“
Stjepan Mimica

„Dugo, dugo, nisam pročitala neki rukopis tako lako i sa toliko interesa i emocija kao lirski roman Ane Radmilović. Kad je svet imao brkove nije samo priča kćerke koja iznosi tajne svog odrastanja sa slavnim ocem Zoranom Radmilovićem, ovo je jedna misterijska slagalica o odrastanju, ljubavi, tajnama, mitovima ali i tabuima. Bez neizbežnog friziranja, ulepšavanja, cenzurisanja, kada je u pitanju preplitanje dokumentarnog i sentimentalnog, Ana u ovom čudesnom zapisu ne otkriva samo tajnog Zorana i svet njenog odrastanja, već i svoju isto tako neukorotivu, hrabru, ogromnu dušu i talenat ravan Zoranovom... Za našu osetljivu čaršiju ovo može zvučati blasfemično i preterano, ali ovo je jače, potresnije i iskrenije i od Kišovog kultnog dela Bašta, pepeo... Posle ovog hrabrog rukopisa, duhovitog i oporog u istom trenu, sasvim je jasno da Ana Radmilović nije samo kćerka bučno slavnog oca koga na ezoterijsko-literarni način čuva od zaborava i pogrešnog razumevanja, već podjednako talentovana umetnica čija posebnost mora biti prepoznata sa najdubljim respektom i divljenjem...“
Isidora Bjelica

18.12.2020.

Kad je svet imao brkove

Olivera Olja Petrović

Jedna od onih knjiga za koje kažemo da su tople, da mirišu na sveže ispečen hleb. Knjiga koja je iskrena, u kojoj Ana otvara svoj život i pokazuje koliko je Zoran Radmilović umeo da je voli, i da joj se raduje. Ta ljubav koja je započela Aninim usvojenjem izrasla je u onu pravu ljubav između tate i ćerke kakvoj se divimo i kakvu priželjkujemo. Ana je uspela za života da ostavi četiri knjige od kojih je ova nesumnjivo jedna od njenih najboljih. Zrela, emotivna, detinjski čista i raskošna. Sačuvala je od zaborava Zorana kao tatu, kao roditelja jer on to i jeste bio pre svega. Knjiga koja se voli, preporučuje, poklanja i koja stvara one lepe emocije koje su nam više nego potrebne.

0 0

25.07.2018.

Kad je svet imao brkove

Milena DV

Својим даром и особеним литерарним сензибилитетом, који је већ потврдила приређујући књигу очевих записа Залажем се за лаж, новинарка Ана Радмиловић исцртава и боји мноштво детаља у својим успоменама насловљенимм Кад је свет имао бркове. У њему се слике весеља и очаја лако претапају једна у другу и зато се ова књига о неизмерној привржености и љубави оца и кћери, о радости необузданој као живот, о болу дубоком и тајновитом као смрт, и чита кроз сузе које још ниси стигао да обришеш, а већ си, ево, почео да се смејеш. А управо због тог смеха и свих тих суза, упамтићемо књигу Ане Радмиловић и дубље и боље од многих других које су јој, али само на први поглед, сличне. Она нам се обраћа као неко ко нам је близак, ко познаје и нас и једно спокојније и лепше време кад је свет имао бркове и шеретски нам се смешио испод њих. Тако нас, баш као и њен отац, Ана Радмиловић, иако и ње више нема, храбри да , бар на трен, смехом можемо учинити да апсурд, бар само на трен, буде мање видљив и моћан.

0 0

26.06.2015.

Kad je svet imao brkove

Olivera

Ова приповест о изузетном, а у ствари веома обичном оцу једне обичне, а у ствари изузетне девојчице, много је више од тога: ово је покушај да се саберу сећања, непредвивива и баш зато лепа, да се дозове прошлост и да исприча прича о томе како је осамдесетих година протеклог века та девојчица расла и сазревала у свету који је шеретски намигивао, који је имао бркове и мрдајући њима, набирао чело у исти мах, баш као њен тата. У сасвим другачији свет, онај који се након губитка вољеног бића указао девојчици, и одраслији и јачи од ње у то време губили су и оно мало за живот неопходног поверења. Јер, чудним сагласјима, њен лични губитак се скоро подударио са општим расапом на овим просторима, и све се, баш све, у свету окренуло наглавце и прсло у крхотине које се не могу спојити. Из њега као да је ишчилела самилост за нејаке, направивши места понизности пред моћнима, а поштовање према другачијем и несвакидашњем је устукнуло да би се лакше начинило места просeчности. Књига која теши лепотом.

0 0

29.07.2012.

Kad je svet imao brkove

Mladen Reljanović

"...da je Zoran,moj tata,jedna narodna pesma.I da on,kao ta pesma,ne prestaje.Da prolaze godine,menjaju se vlade,menja se ime države u kojoj živimo,idu decenije,vode se i prestaju ratovi... a on,Zoran,ostaje." I zaista ostaje,još mnogo generacija koje tek dolaze voljet će tog sjajnog čovjeka.Hvala ti Ana što si nam približila legendu,tog sjajnog i velikog čovjeka.Voljeli smo ga i prije,sada ga volimo još više.

0 0

07.07.2012.

Kad je svet imao brkove

Evgenija Anđelković

Bio joj je sve,ceo njen svet,i tata i prijatelj i savetodavac.Uvek pravedan,uvek na strani slabijih,na strani onih koji nemaju ili ne mogu,nikad nikome ne podilazeći radi interesa.Ne drži se grčevito za ovaj život iako zna da mu se bliži kraj,slavi svaki proživljeni trenutak,slavi svoj odlazak,možda na pogrešan način,ali šta je pravi ili pogrešan način kad znaš šta ti se bliži,trudeći se da sakrije svoju bolest od deteta. A ona,pametnica mala,ćuti,iako sve zna,sve oseća.To je "...bilo vreme kada je sve bilo drugačije,kad sam bila bezbedna,kad su dani bili vedri,dani kad sam imala oslonac,krov nad glavom..." A posle je došlo vreme kad "...sam htela da budem sa svima koji su me podsećali na njega,na to da je postojap,da je bio moj..." Duboko emotivan roman,pokazuje nam svu veličinu i jednostavnost velikog glumca,brigu za dete,specifičan odnos koji je imao sa njom-neki ravnopravno-drugarski odnos,i ne mogu a da ne pomislim da je upravo onakav kakav je bio u svim svojim ulogama koje smo voleli,volimo i volećemo...Kakav otac,takva ćerka! Beskrajno topla i talentovana.Sjajno delo!

0 0

Pogledaj sve komentare (9)

Kad je svet imao brkove

11.03.2012.

Zeljka Calija

Predivna knjiga uz koju sam i plakala i smejala se. Zoran Radmilovic je jedan od mojih omiljenih glumaca i pravo uzivanje je bilo videti ga iz jednog potpuno drugog ugla. Zahvalna sam njegovoj cerki sto je sa nama podelila ovo dirljivo secanje na njega.

0 0

Kad je svet imao brkove

07.02.2012.

Branka Trifković*

Bila sam na promociji ove knjige, ne procitavsi je. Posto uglavnom ne gledam domace filmove, cak je i Zoran Radmilovic za mene bio nepoznat (cula sam za njega, ali se nisam blize upoznala sa njegovim radom), sve do sada, zahvaljujuci knjizi njegove cerke. Kroz svoja secanja, Ana nam opisuje svog oca. Ne velikog glumca, nego oca male devojcice koja ga je videla kao najboljeg coveka na svetu sta god da je radio. Knjiga prepuna emocija govori nam kako Ana i dalje zivi sa prazninom koju je njen otac ostavio kada ih je napustio. Hvala joj sto nam je dopustila da vidimo njenog tatu njenim ocima, jer malo je ljudi imalo tu cast da ga zaista upozna.

0 0

Kad je svet imao brkove

01.12.2011.

Irena Vasiljević

Ja sam rodjena u Zaječaru, i kao prava zaječarka morala sam da pročitam ovu knjigu...plakala sam i smejala se, ali sam sve vreme imala osećaj kao da Ga znam stvarno, kao da sam i ja bila sa njima na letovanjima u Cavtatu, drugovala sa Njim po kafanama i živela u njihovom stanu....stvarno neverovatno. Još kao mala sam slušala priče o Zoranu, njegovoj porodici (jer je Zaječar mali grad u kome svako o svakome nešto zna, a pogotovu kad je taj neko poznat) i dan danas kada prođem pored pozorišta koje nosi Njegovo ime, pored Njegovog spomenika ili pored kuće u kojoj je rođen, prođe me neka prijatna jeza i svaki put se ponosno nasmejem. On je jedan jedini, bard srpskog glumišta i želim da zahvalim Ani što nam je dozvolila da čitajući ovu knjigu postanemo deo porodice Radmilović. Volela bih da je Ana svake godine prisutna na festivalu "Zoranovi dani" pozorišta Zoran Radmilović, kao što bih volela da održi promociju ove fantastične, tako jednostavne, a tako iskrene priče u rodnom radu njenog oca...

0 0

Kad je svet imao brkove

17.10.2011.

Jedva sam jutros zaspala, nakon što sam u 02:40 završila čitanje ove divne knjige. Sva uplakana, ležala sam još neko vreme i mislila na ovu prekrasnu ljubav. Ljubav između oca i njegove ćerke. Na činjenicu o velikom čoveku koji je voleo "mali" život, onaj pravi, iskonski, koji svaki čovek, i otac i majka, treba da vole kao osnovni. Možda me je činjenica da nikada nisam imala pravog tatu, i pored oca koji je živ, još više rastuživala, ali sigurno je da sam uživala u ovim sitnim, a najvećim, puzlama Aninog života. Tako su sjajne, tako prave i obične, baš kakve treba da budu. I potpuno se slažem da je takav tata - najbolji. Baš takav treba da bude. Da voli i daje celog sebe i sve od sebe, za ljubav deteta. Ana, hvala ti za ovo bolno iskustvo koje si podelila sa svima nama koji volimo tvog oca-glumca. Ova istina je razlog da ga volimo još više, kao oca i čoveka, i uz poštovanje dodelimo mu počasno mesto među velikanima. On je to zaista bio, u duši. Jelena, Šid

0 0

Zatvori