Edi de Vind (1916–1987) bio je poslednji jevrejski lekar koji je tokom Drugog svetskog rata diplomirao na Univerzitetu u Lajdenu u Holandiji. Dobrovoljno se javio da radi u logoru Vesterbork zbog lažnog obećanja da će mu majka, koju su Nemci odveli, biti pošteđena deportacije. Tamo se upoznao i venčao sa svojom prvom suprugom Fridel. Oboje su 1943. deportovani u Aušvic. U leto 1945. De Vind se vratio u Holandiju i specijalizirao psihijatriju i psihoanalizu. Godine 1949. objavio je svoj čuveni članak „Suočavanje sa smrću“, u kom je predstavio teoriju o sindromu koncentracionog logora. Poslednja stanica Aušvic objavljena je na holandskom jeziku u februaru 1946. Koliko je poznato, to je jedina knjiga koja je cela napisana u Aušvicu.