U senci moga brata

Teret odgovornosti,

09.03.2013.

Malo strana,a težak,neobičan roman,nabijen emocijama,činjenicama i pokušajem da se shvati ono što se davno dešavalo.Samo da se shvati,ne da se opravda.Da sami shvate kako se sve to izdešavalo u njihovim životima i zašto je sve bilo baš tako kako je bilo...Autor je Nemac,rođen na samom početku II svetskog rata. Imao je šesnaest godina starijeg brata Karl-Hajnca koji se dobrovoljno prijavio u elitnu SS diviziju "Mrtvačka glava".Sa osamnaest godina je otišao u rat,a sa devetnaest je poginuo,u Ukrajini."...Odsutan a ipak prisutan,pratio me je kroz detinjstvo,u majčinoj tuzi,u očevim sumnjama,u nagoveštajima,,,O njemu se pričalo..."A iza njega su ostala pisma,ratni dnevnik i odlikovanja.I tuga roditelja. Otac se od tog udarca maltene nikad nije oporavio u potpunosti,a majka se dostojanstveno nosila sa svime,čak je mnogo kasnije,u dubokoj starosti,pokušala da poseti njegov grob...Autor zaključuje da mu je brat verovatno bio žrtva pojedinačnog slepila,da u svojim beleškama registruje samo ono što je normalno - pripreme za rat,vežbe gađanja,usavršavanje tehnike ratovanja -,nema znakova saosećanja sa žrtvama kojih je moralo biti ali se ne pominju,nema antisemitskih stavova...Njegove beleške ne otkrivaju zločinca iz ubeđenja ali nema ni naznaka otpora ili gnušanja.Samo slepa hrabrost,dužnost,poslušnost...Nemci su oduvek bili ponosni na svoju istoriju,na svoj jezik,uvek je bio prisutan mit krvi i superiornosti, osečaj da su gospodari,viša rasa.Zato im je cilj bio da presele slovenske podljude i da konačno zauvek reše jevrejsko pitanje...A kad se taj san srušio,generacije preživelih počinitelja su živele od prepričavanja uspomena ili od prećutkivanja istih...Mnogi su se opravdavali time da su samo poslušno izvršavali naređenja i da nisu imali osećaj da čine neko zlo.Zloupotrebljen je idealizam omladine,jer taj rat je bio i borba protiv nedužnih civila,žena,dece,izgladnelih,prognanih...A kasnije generacije su nosile teret odgovornosti za zločine koje je počinila generacija očeva i starije braće,generacija poslušnih i militantnih ljudi...Nema opravdanja za učinjeno...Ali,treba saslušati,treba pokušati razumeti i drugu stranu...

U senci moga brata,

10.02.2013.

Прича као да прати пишчев ток мисли прошараног сећањима. Иако, на срећу, нисмо прошли кроз политичке успоне и падове као нацистичка Немачка, мислим да ће сви читаоци осетити погубност и бесмисао сличних политичких идеологија, а не само сувим разумом доћи до тог закључка, односно потврдити свој закључак (рачунам да смо сви антифашисти).

U senci moga brata,

19.08.2012.

Nemački autor ovim ličnim, romanom čiji kvaliteti leže u intimnom karakteru pripovedača stvorio je nešto posebno, uložio deo sebe, otvorio svoju dušu čitaocima. Dirljiv i pažljiv memoar o bratu, zagonetnom heroju koga nikada nije zaista upoznao, osim putem šačice pisama, pa ipak njegov duh bio je oduvek prisutan u svakom uzdahu roditelja, godinama kasnije u portretu porodice. Tim ima za cilj, ne samo da objektivno prikaže prošlost, već i da analizira razloge moralnog neuspeha porodice kako bi razumeli i sprečili druge da klize u tamu. Oslanjanjući se manje na istraživanje, mnogo više na osećanja i razmišljanja dobijamo uvid u emocionalne i ekonomske posledice rata na Nemački narod, njegovo svedočenje je važna dopuna svedočenju žrtava postlateralne Nemačke. Politički angažovan, uspešan pisac govori o svom ocu, inteligentnom, ambicioznom čoveku koji nikada nije bio u stanju da ostvari svoje snove, da bi kasnije putem otkrivene mašine za šivenje krzna postao krznar. Ispunjen besom za koji ne pronalazi izlaz, kao i mnogi drugi očevi očekuje da će njegov stariji sin uspeti tamo gde on nije mogao. Njegov osujećen i neizražen osećaj neuspeha postavlja pozornicu za sudbonosne odluke svog starijeg sina da se pridruži nacistima. Timov brat je na mnogo načina simbol nacističkog režima Nemačke. I sam autor pokušava da razume kako se njegov stariji brat, njegova krv, odlučio za pridruživanje tako ružnoj i unakaženoj ideologiji kao što je nacizam. Pisac upravlja ovom prozom koja se suočava sa žaljenjem i sramotom ali ne postoji osećaj mržnje na dirljivim i tužnim stranicama. Hodajući bolnim, trnovitim putem kroz svoje sećanje i savest, sa bliskošću i iskrenošću, napisao je memoar o porodici, vrednostima, ciljevima, poštovanju i ljubavi ali pre svega o prihvatanju. Autentičan deo nemačke književnosti, književni kolaž sačinjen od istorijskih računa, sećanja, pisama, odlomaka iz bratovljeve beležnice, biografskih beleški, anegdota, maštanja, snova, citata ali i psihološke i socionalne pripadnosti, pravi klasik. Prelepo.