U Galeriji Novembar otvorena je izložba „Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi“, zajednički projekat vajara Marka Crnobrnje i književnika Stefana Tićmija (Mitića). Inspirisana motivima iz Tićmijevog romana „Tata kaže gambit“, izložba transformiše galerijski prostor u veliku šahovsku tablu na kojoj svakodnevni predmeti postaju akteri jedinstvene umetničke partije.

Postoji trenutak kada više ne možemo. Kada se spisak obaveza produži preko svake mere, kada tuđa očekivanja postanu glasnija od naših želja i kada shvatimo da smo toliko dugo brinuli o svima drugima da smo usput zaboravili sebe. Naše junakinje Frensis, Saša i Eva na taj trenutak reaguju potpuno različito. Jedna je primorana da se suoči sa sopstvenim besom koji godinama potiskuje, druga odlučuje da sa svime raskrsti, a treća jednostavno ostaje u krevetu. Njihove priče nisu priče o odustajanju, već o pobuni protiv ideje da žena mora svima da udovolji, sve da postigne i nikada ne posustane. I upravo tada kada prestanu da budu ono što drugi od njih očekuju, kada im dozlogrdi, možda prvi put počinju da budu ono što zaista jesu.

Bestseler književnica Mirjana Bobić Mojsilović predstavlja dela koja su ostavila traga u njenom stvaralačkom životu.

Maj nam je doneo knjige koje na različite načine govore o pripadanju, gubitku, promenama i potrazi za mestom na kojem ćemo se osećati kao kod kuće. Između toplih priča o knjigama i ljudima, napetih trilera, dirljivih porodičnih odnosa i romana koji preispituju naš odnos prema prirodi i svetu koji nas okružuje, izdvojili smo pet naslova koji su tokom prethodnog meseca posebno privukli pažnju i ostavili snažan utisak na čitaoce.

Nova zbirka pripovedaka „Nora i Zmija“ Vladana Matijevića, u izdanju Lagune, podeljena je u pet ciklusa, povezanih smislovima neuočljivim u prvi mah.

Često mi se dešavalo sa nekim ranijim djelima da dobijam pozitivne kritike sa samo jednog dijela geografskog područja sa kojeg vučem korijene, a o kojem, u krajnjoj instanci, i pišem. Za ostatak podneblja kao da bi knjige ostajale zaključane.

„Argentinski roman“ je autobiografsko delo koje se čita poput najuzbudljivijeg romana. Odrastajući u porodici koja je bila duboko prožeta ustaškom ideologijom, Drago Pilsel, autor ove knjige i gost 28. epizode podkasta „Bukmarker“, od najranijeg je detinjstva bio podučavan da je svet strogo podeljen na „nas“ i „njih“. Ovo je hrabra i iskrena priča o tome šta se događa kada čovek donese odluku da napusti takav svet, ali i o tome kolika je cena takve slobode.

Književnica Ana Atanasković u razgovoru za časopis Enheduana govori o svom novom istorijskom romanu „Krik“ posvećenom dr Elizabet Makbin Ros, jednoj od prvih žena lekara na Balkanu. Autorka otkriva kako je nastajala priča o ovoj izuzetnoj ženi, zašto ju je upravo Elizabet „čekala“ kao književna junakinja i na koji način istraživanje istorijskih činjenica prerasta u književnost. Intervju donosi zanimljiv uvid u proces rada na romanu, ali i u autorkino promišljanje o istoriji, ženskoj snazi i ličnostima koje su svojim životom pomerale granice mogućeg.

Tokom poslednjih desetak godina američki izdavači žanrovske književnosti sve češće posežu za modelom koji je odavno usavršen u Holivudu. Umesto da se oslanjaju isključivo na poznata književna imena, oni udružuju autore bestselera sa slavnim ličnostima iz drugih oblasti, stvarajući projekte koji privlače pažnju i čitalaca i medija. Takve književne saradnje pokazale su se kao izuzetno uspešne na tržištu. Dovoljno je pomenuti Bila i Hilari Klinton koji su zajedno sa renomiranim piscima Džejmsom Patersonom i Luiz Peni objavili bestselere koji su osvojili publiku širom sveta.

Roman „Danas nam je divan dan“ švedske književnice Malin Sten (1969) predstavlja savremen psihološki triler u kojem se kriminalistička radnja prepliće sa složenim porodičnim i društvenim odnosima. Iako je u središtu priče ubistvo, autorka ne gradi delo kao klasičnu detektivsku priču u kojoj je glavno pitanje ko je počinio zločin. Umesto toga fokus je usmeren na međuljudske odnose, skrivene tajne, laži, finansijske probleme, porodične sukobe i posledice loše komunikacije.

Skandinavski triler već godinama – zapravo decenijama – drži visok standard, ali retko ko u toj konkurenciji uspeva da ostane istovremeno žanrovski uzbudljiv i duboko human kao Andeš Ruslund, istaknuti švedski autor sa dugim stažom. Njegov prethodni roman „Sto posto“ bio je za mene snažan uvod u njegov književni svet bez lakih izlaza i prvi susret sa ovim piscem, dok novo „Bekstvo“ taj svet dodatno produbljuje – čineći ga mračnijim, teskobnijim i ubitačnijim.

Roman „Zauvek srećni“ švedske autorke Malin Sten napet je triler i majstorski napisana studija ljudske psihe.