Snežana

Pitanje o poreklu čoveka, sudbini u vrtlogu između neba i zemlje, o ispravnim i pogrešnim pogledima na tajnu postanja, kao i o granici između čudnog, fatastičnog i normalnog, čine ovu knjigu moćnom sponom koja leži na granicama svetova. Strah od poljupca anđela smrti, čije stalno prisustvo „uništava čoveka, ali ideju života čini snažnijom i zagonetnijom“, strah od sumorne tmine, koja nas obasipa velom nerešivih zagonetki, strah od života koji neumorno grabi kao onom poslednjem trenu, i ovo pokolenje pripovedača vodi novim putevima kroz književnost ka večnoj Spoznaji. Hoće li doći do Saznanja, ili će i ono izgoreti na lomači inkvizicije? Hoće li istina biti otkrivena u lelujavom i maglovitom prostoru između sna i jave, života i smrti, sveta živih i sveta mrtvih, zaboravljenih? Hoće li književnost prestati da peva tanane pesme duše koja traga za Istinom, ili ipak tom putovanju nema kraja, kao što „nema kraja pripovedanju“?

Evgenija Anđelković*D

Špnija, XV vek, doba inkvizicije, doba izgona Jevreja, doba unutrašnih i spoljnih lutanja i traganja. Seviljac, optužen da je proučavao zabranjene knjige, umesto lomače dobija šansu za život – treba da obavi očišćenje u vidu hodočašća "prelaz preko mora". Kreće na put sa jednim karavanom. Čini mu se kao da ga neke čudne sile bacaju kroz prostor i vreme, od sna do jave, pogotovo uveče kad se pored logorske vatre pripovedaju različite priče o ljudima čudnih sudbina. Tad uranja u svet čarobnjaka, demona, anđela… Govori se o krvožednosti i izopačenosti ljudi, o moći prirode, o posmrtnom venčanju kao simbolu neraskidive veze ovog i onog sveta, o zlu u čoveku i izvan njega… Seviljac putem sreće izbeglice, žrtve, iznajmljene hodočasnike koji okajavaju tuđe grehe. Muči ga vlastita sudbina i sudbina sveta. Jer, to što će proći hodočašće ne znači i spas od lomače. Ali "…smrt je samo seoba iz jednog sveta u drugi. Iz praznine u prazninu…" Kratko, a prelepo štivo, vredno čitanja.

Marina

“Hodočasnici neba i zemlje”, roman Filipa Davida, istorija je o spoljnjem i unutrašnjem prognanstvu, o putovanju granicom koja razdvaja svetove jave od svetova snova. Roman se odvija pred kraj 15. veka, kada obruč teških i mračnih vremena steže Španiju pod inkvizicijom. Pod izgovorom hrišćanske borbe protiv jeretika, plamen ljudskih lomača gori u sve više poznatih španskih gradova, pa i u Sevilji.Glavni junak romana, Seviljac optužen je da je proučavao zabranjene mistične knjige. Posle boravka u zatvoru inkvizicije, biskup ga u poslednjem trenutku upućuje na svojevrsno hodočašće suštinskog upoznavanja Boga i božanskog. Tokom putovanja vodom i kopnom po divnim mediteranskim prostranstvima Seviljac sa grupom hodočasnika sreće tajanstveni karavan i brojne ljude različitih sudbina. Vreme opisano u romanu je kada se na psihološkom, umetničkom, ekonomskom, na ukupnom egzistencijalnom planu, događaju značajne promene, vreme probuđenog interesovanja za skriveni poredak stvari, vreme velikih putovanja i velikih otkrića, kada se činilo kako su čuda moguća. U istorijskom kontekstu romana to je vreme izgona Jevreja iz Španije i doba inkvizicije, doba unutrašnjih i spoljašnjih lutanja i traganja.Saznaćete mnogo...

Jasmina Milovanović

"Na svetu ima onoliko božjih crkava koliko je božjih ljudi. Verovanje je upisano u ljudskoj duši, i na nebu", rekao je Valdežanin. Božji svet je preslikan u našoj duši. Šta je čovek? Ko je čovek? Koliko svetova nosi u sebi? Koliko stvorova? Seviljac, optužen za jeres, dobija priliku da traži odgovore na životna pitanja putujući sa hodočasnicima. Njegovo putešestvije postaje putovanje kroz dušu, a ne samo put kroz opasne predele i vremenske nepogode. Ime romana sve govori. Hodočasnici neba i zemlje. A nebo je duša...