Vesti za pretragu ""

Ne dešava se često da prevodilac postane glavni junak knjige, ali u romanu „Pisma Kafki“ autorke Kristin Estime to se ipak dogodilo. Inspiraciju za ovu knjigu predstavljala su Kafkina „Pisma Mileni“, jedino Kafkino delo koje nam, uz Kafkina „Pisma prijateljima i srodnicima“, pruža uvid u Kafkin privatan život.

Još uvek drhtim. Glava mi je puna, srce preskače otkucaje. Emocije i nešto više od toga – kao da moćan duh lebdi nad mojom glavom, neka čudna svetlost tog duha me prožima, i ne znam gde sam: iznad ili ispod, unutar ili spolja.

„Niko nije rekao da će biti lako“, naslov je knjige našeg narednog gosta – psihijatra i psihoterapeuta Stefana Jerotića, dok podnaslov ove knjige „Razgovori koji leče dušu“ pristaje na najbolji način.

U razgovoru za Elle.hr Srđan Dragojević nam otkriva zašto ga fascinira suvremena kultura vidljivosti, koliko je tanka granica između satire i horora, te zašto su njegovi likovi uvijek pomalo opasni, a nevjerojatno stvarni.

Mart nam je ovoga puta podario knjige koje su nas vodile u potpuno različite svetove – prave i izmaštane, nekadašnje i trenutne, mračne i pune nade. Od Vesterosa i Versaja, preko antičkog Rima, do skandinavskih zatvora i savremenog Tokija, naslovi koje vam ovoga puta preporučujemo garantovano će vas uvući među svoje korice i otvoriti vam nove vidike.

Sa književnicom Marinom Jasinskom razgovarali smo o knjizi „32. avgust“, koja je deo njenog popularnog serijala fantastike za decu, i saznali šta se to zbilo u malenom gradu Kristalinsku, šta je Osmosvet i gde žive napušteni snovi.

Mi ne tražimo da naše priče uvek imaju neki smisao, važno je da su zanimljive. Samo belci hoće da imaju objašnjenje za sve i da znaju razlog svemu, citirao je poeziju Eskima sa Grenlanda književnik Enes Halilović (Novi Pazar, 1977) na početku svog novog romana „Bekos“ (Laguna, 2025) za koji je nedavno dobio nagradu „Beogradski pobednik“ za najbolji roman objavljen prošle godine.

Svojim prethodnim romanima, koji su nagrađeni uglednim književnim priznanjima, uspešno dramatizovani, postavljeni na pozorišne scene i ekranizovani, Stefan Tićmi (Leskovac, 1992) uspeo je i u nečemu što je u ovom času možda čak i teže postići: stekao je istinsku naklonost mladih i ne samo mladih čitalaca.

Odmah da vam kažem da su meni kapibare vazda nekako sumnjive bile: nit prasići, nit vombati, sisari, a vole da se povazdan brčkaju u vodi, tačno kao neki špijuni koju prerušeni nešto mute! Stoga me uopšte nije začudilo što su se u veseloj knjizi „Tri kapibare s one strane ograde“ dale u misiju i upustile u avanturu – tačno sam znao da imaju to u sebi!

Ako mogu Britanci da objave kratke istorije svih mogućih i nemogućih krajeva sveta, zašto ne bismo imali i mi jedan sažeti, ljupko-zbrčkani, priručnik o bivšoj nam domovini koja se ponosito širila od Vardara pa do Triglava, od Bačke pa do Jadrana?

„Kratka istorija sveta u 50 laži“ Nataše Tid nije klasičan uvid u povest, niti je tek zbirka zanimljivih anegdota iz prošlosti. Posredi je delo koje čitaoca vodi kroz skrivenu istoriju sveta – povest laži koje nisu bile samo greške ili nesporazumi, već svesno konstruisani narativi sa dalekosežnim posledicama.

Ukoliko ste grozničavo pratili promotivnu turneju filma „Zlica“ i grčevito stiskali svoj čarobni štapić u iščekivanju nastavaka ovog filmskog blokbastera – imamo za vas malo iznenađenje: originalnu filmsku adaptaciju „Čarobnjaka iz Oza“ iz 1910. godine.