Vesti za pretragu ""

Obeležavanje devedesete godišnjice rođenja velikog srpskog pisca Borislava Pekića (1930-1992) bila je odlična prilika da se petnaestak domaćih pripovedača stavi pred izazov stvaralačkog susreta sa likom i delom autora „Zlatnog runa“, „Besnila“, „Atlantide“, „Vremena čuda“, „Godina koje su pojeli ska

Pred kraj života, „kraljica zločina“ Agata Kristi odlučila je da malo ugodi sebi i napiše „Autobiografiju“ koja je objavljena tek posle njene smrti. Ako ste mislili da je Kristi u „Autobiografiji“ otkrila neke pikanterije ili objasnila svoj misteriozni nestanak, bićete razočarani. „Autobiografija“ k

Voleli biste da obiđete Sunčev sistem? Tehnološke mogućnosti za ovakvo putovanje ne postoje. Niste astronom niti astrofizičar da biste mogli da proučavate sve te fenomene koji vas zanimaju i otkrivate o dalekim svetovima činjenice manje poznate širokoj javnosti. Naučnopopularna literatura i dokument

Кada je milošću Maksa Broda „Proces“ objavljen kao nedovršeni roman, svet nije znao da je dobio majstorsko delo, delo toliko neponovljivo da su ga svi želeli ponoviti. Franc Кafka, čovek čiju sam životnu putanju sa tadašnjom devojkom brižljivo ispitivao, lutajući čas džepnom mapom, čas ulicama Praga

Iz štampe su upravo izašli devetnaesto izdanje „Simeonovog pečata“ i jedanaesto izdanje „Jovanovog zaveštanja“, romana Vanje Bulića. A oktobru će prilikom zvanične posete Beogradu, Vladimir Putin, predsednik Rusije, vratiti Srbiji „Petrogradski list“, istregnutu i ukradenu stranu 166 iz Miroslavljev

Pred vama su čudesni snimci glavnog grada Jugoslavije i Srbije, nastali od sredine pedesetih do kraja osamdesetih godina prošlog veka. Načinio ih je profesor muzike koji danas ima devedeset jednu godinu. I dalje fotografiše, a iz američkog grada Sijetla, gde živi decenijama, pričao nam je o svemu če

Ako ste ikada poželeli da angažujete lajf-kouča, bolje kupite knjigu Dejvida Bruksa. Pre nekoliko godina njegova knjiga The Road to Character bila je bestseler, što je zanimljivo kada uzmemo u obzir kom žanru pripada (ipak je to štivo kome se treba malo podrobnije posvetiti), ali sadrži i obilje sof

Zlo je jedna od glavnih tema u književnosti, odmah iza ljubavi, smrti, lepote, prijateljstva i sudbine. Razlog za to je što nas zlo, baš kao i smrt, dočeka nespremne. Pre ili kasnije, svako od nas će se susresti sa nečim zlim, ali ključna stvar je to što ne možemo da predvidimo kada i kako. Mnogi od

Pasionirani čitalac će se složiti da knjige imaju terapeutsko dejstvo, bilo da je upoznat sa pojmom biblioterapije ili ne. Ovaj termin je skovao američki esejista Semjuel Kroters davne 1916. godine da označi terapijski pristup koji koristi čitanje kao dopunu tradicionalnim terapeutskim metodama. Iak

Od kad je sveta i veka, čovek je bio očaran svim onim što se dešava oko njega. Najraniji zapisi njegovih impresija o svetu bili su u obliku crteža i simbola. Postepeno se jezik razvijao i ova iskustva su bila prenošena usmeno, putem priča. Kako je civilizacija napredovala, priče su se prenosile kroz

„Bukmark upitnik“ je sajt na kome razgovaramo sa piscima i pitamo ih o knjigama koje su ih oblikovale. Ovoga puta sa nama je Tea Obreht, autorka romana „Tigrova žena“ i „Unutrašnjost“. Koja vam je bila prva omiljena knjiga? Na maternjem jeziku je to bilo skraćeno izdanje „Knjige o džungli“. Na engle

Ljudi su počeli da koriste pismo negde oko 30. veka pre n. e. u drevnoj Mesopotamiji, koja je uključivala sumersku, akadsku i egipatsku civilizaciju. Iako prvi primerci pisanog teksta datiraju pre 2600. godine pre n. e, ovi rani spisi uklesani su u kamenu, i uglavnom se ne smatra da su to knjige. U