STančić

Kako bi uspešno prikazao lik složenog i grotesknog Ignjacija Rajlija i društvo koje potpomaže njegovu u najmanju ruku čudnjikavu prirodu, Džon Kenedi Tul je u svom delu ,,Zavera budala'' morao ovladati zanatom cinizma i satire koja je morala da sadrži i značajne primese gorčine. Tul ju je razvio kroz profil glavnog junaka i kroz američko društvo šezdesetih godina, prikazujući socijalne i rasne sukobe u Nju Orleansu kao i nedosanjane snove o blagostanju srednje klase ali i njenu propast.Sigurno je jako teško napisati brilijantni roman koji je decenijama ispred svog vremena. Kada je u pitanju Džon Kenedi Tul zapravo nije bilo tako teško napisati jedan ovakav roman, koliko ubediti izdavače da je u pitanju remek-delo. Osim rada, talenta i genijalnih kreacija velikih umova, kakav je bio Tul, uvek je potrebno još nešto. Nešto što mnogi nazivaju sreća. Tul jednostavno nije imao sreće.,,Zavera budala'' je njegova priča.

Miloš

Najbolji su kritičari vladajućeg i društvenog poretka oduvek bile dvorske lude i pajaci. Ogrnuti neozbiljnošću, oni su izgovarali nepobitne istine koje su pogađale u srž problema. Otuda i ne čudi što je Džon Kenedi Tul odabrao baš jednog takvog lika za protagonistu svog romana kroz čija usta će reći da je nešto trulo u državi...američkoj. Urnebesna knjiga.

Ivana

Knjigu sam kupila po preporuci prijateljice koja isto koliko i ja voli romane Erlenda Lua. Ili, da objasnim bolje: neobične likove u Luovim romanima. Kakva sjajna preporuka. Ignacije Rajli, glavni junak „Zavere budala“ je možda i najčudnovatiji junak sa kojim sam se susrela. On ima sve odlike koje vas gone da ga mrzite: proždrljivi je edipovac, hipohondar, nezainteresovan za ljubav i zaposlenje, spreman da večito živi od majčine socijalne pomoći. Ali tokom romana, on vama uopšte nije odbojan književni junak - možda samo pomalo budalast. Uživaćete u nizu komičnih situacija praćenih satirom i cinizmom. Ja sam oduševljena ovim klasikom.

Darko

Evo klasika kojem atribut urnebesan savršeno stoji. Bez preterivanja mogu da kažem da je njegovo čitanje prvoklasna zabava, jer odavno nisam u jednom tekstu naišao na toliko vrcavog, oštrog, nekad i crnog, humora. Volećete glavnog junaka, bolje reći anti-junaka ove tragikomedije (zar život nije jedna velika tragikomedija?).

Nada

Ignacije, pravi čudak, isključen iz svega a ipak želi svoje mesto pod suncem i bori se svim silama da njegove ideje zažive i promene svet. Na momente sam se smejala na sav glas, a odmah zatim bi me uhvatila tuga i bes zbog svih nevolja sa kojima se suočavaju likovi. Neće nikog ostaviti ravnodušnim.