Ljudska radoznalost je presićena, i sve je već odvratno i mučno. Ali to nije ono što smo slušali u udobnim sobama ili čitali na mekim foteljama. Rat je onda ličio na olimpijadu, ljudi su bili epski junaci, okićeni vencima slave... A ovde ljudi se raspadaju šireći strašan zadah. Ili ih surovo bacaju u jame, kao mrcine. Ni ime im se ne zna. A i ko će beležiti, kad to treba što pre sklanjati da se živi ne bi okužili.

Sredinom 1914. godine naglo se prekida svakodnevni život u Srbiji; seljak preko noći postaje ratnik, a miris zemlje zamenio je miris baruta. Od mobilizacije i prvih marševa, preko Cera i Kolubare, opisana je surova realnost ratovanja u blatu i oskudici. Autor beleži razgovore u predasima između bitaka, gde se više priča o porodici i kući nego o slavi i ordenju. Ovo delo je dragocena hronika jednog vremena u kojem je Srbija, iako iscrpljena, pokazala svetu šta znači borba za opstanak i slobodu. Ono je podsetnik na žrtvu generacije koja je položila sve na oltar otadžbine, ne tražeći ništa zauzvrat.

Devetsto četrnaesta nije samo uvod u čuvenu Srpsku trilogiju Stevana Jakovljevića, već i najautentičniji književni spomenik srpskom vojniku i nezaobilazno štivo za svakoga ko želi da razume koren nacionalnog identiteta i nesalomivost srpske duše.

– Valjda nisi toliko naivan da očekuješ još i odlikovanje za svoje osmatranje – reče mi Milan, koji beše došao da se vidi sa mnom. – U vojsci sve ide po upravnoj proporciji: najveću pohvalu za tvoj podvig dobio je komandant puka, manju komandant diviziona, a najmanju komandir baterije. A ovaj opet nije lud da i tu mrvicu deli s tobom.