Dok je Tomas Dokerti išao u školu, nikada nije ni pomišljao da će se baviti pisanjem knjiga jer je bio disleksičan, pa mu je spelovanje loše išlo, kao i čitanje. Srećom, roditelji su mu čitali knjige i vodili ga u biblioteku, gde je satima listao slikovnice. Oduvek je voleo da crta pa je počeo da vodi dnevnik u ilustracijama, naročito kada je putovao. Upravo su ti dnevnici inspirisali nastanak njegovih prvih slikovnica. Danas obožava da posećuje škole i biblioteke jer može da razgovara sa decom o svojim knjigama i pomogne im da osmisle i nacrtaju sopstvene priče. Živi u Svonsiju sa suprugom Helen i dve ćerke. Knjige koje supružnici zajedno stvaraju prevedene su na preko 25 jezika. Foto: Bob Grainger

Helen Dokerti je odrasla u gradiću na južnoj obali Engleske. Porodica joj je poreklom iz Velsa, od kojih je nasledila ljubav prema knjigama. Odmalena je volela da čita i piše i ilustruje svoje priče, i da ste je tada pitali šta bi želela da bude kad poraste, odgovor bi bio pisac. Naposletku nije postala pisac, makar ne odmah. Završila je fakultet u Njukaslu, gde je studirala francuski i španski jezik, i to vreme provela je u Francuskoj, Španiji i na Kubi, gde je naučila da igra salsu. Nakon studija uputila se u Meksiko Siti sa avionskom kartom u jednom pravcu. Srećom, našla je posao kao nastavnica francuskog jezika u internacionalnoj školi, pa se nakon četiri godine vratila u svoju zemlju kako bi završila master studije iz filmske i televizijske produkcije na Univerzitetu u Bristolu. Nakon toga je upoznala Toma Dokertija, koji je u to vreme počinjao da ilustruje svoje knjige. Upravo ju je on podstakao da ponovo počne da piše. Tako je nastala knjiga Knjigozdrp. Par se venčao i dobio dve ćerke.