Tačno znam kada sam umrla. U tri i dvadeset četrnaestog januara godine hiljadu devetsto pedesete, popodneva ispunjenog neobično jarkom sunčevom svetlošću i oštrim vetrom koji je nosio bele oblake preko plavog neba nada mnom i prilično uzburkavao Irsko more u daljini.“

Nina Hardi je ubijena. Umrla je u kući u kojoj je odrasla, a ubio ju je Džordž, prijatelj iz detinjstva. Međutim, njen leš nikad nije nađen, a ona ostaje tiha sena koja posmatra događaje u vlastitom zagrobnom životu.

Mora da posmatra polubrata Gregorija kako dolazi da je sahrani, tridesetak godina kasnije, i Džejni kako pokušava da izvuče priznanje od Džordža, svoga brata. Kroz njih će Nina ponovo proživeti njihove živote i početi da shvata kakvi su ljudi postali.

Ovo je priča o imaginarnim prijateljima i vožnjama na senu, o pozorišnim predstavama i školskim igrankama, o naizgled idiličnom detinjstvu pored reke Bojn. Međutim, spoljašnji se svet ne može obuzdati, a krhka ravnoteža njihovih prijateljstava ubrzo se narušava. Na kraju će ih razdvojiti rat, a kad se ponovo sastanu, ustanoviće da su se toliko promenili da se više ne prepoznaju.

Sena je i nezaboravan prikaz detinjstva, i snažna priča o ljubavi u mnogim njenim oblicima, i dirljiva tragedija o izgubljenoj nevinosti. Napisana zapanjujuće domišljato i perceptivno, ona učvršćuje status Nila Džordana kao jednog od najupečatljivijih glasova savremene proze.

„Ovim žestokim, mračnim a ipak blistavim romanom Nil Džordan ponovo pokazuje da je jedan od najtalentovanijih irskih umetnika.“
Džon Banvil