Sei, Haruo i Kiko bore se na jedinstven način protiv osećanja napuštenosti i odbačenosti dok sanjaju o sopstvenom domu. Ovaj nastavak pun je tragičnih zapleta koji nas čine tužnim, jer deca moraju da se na grub način upoznaju sa stvarnošću koja im nosi saznanje da su njihovi roditelji puni mana, da se neće vratiti po njih i da ništa više neće biti kao pre. Ali ova deca nisu obična, već izdržljiva, mudra i spremna da šalom odagnaju tmurna osećanja. Iz dana u dan mališani ostvaruju male pobede nad tugom, a njihove radosti su tako iskrene i stvarne. „Lažna nada, razočaranje, male stvari – tim nizom reči može da se opiše četvrti tom mange Sani. Macumoto nam namerno ne daje priliku da odahnemo uz naše likove – roditelji razočaravaju decu tek kada se priži i tračak mogućnosti ka boljitku. I zato se hvatamo za sitnice. Za ljubav dečaka i devojčice koja stagnira, za konačni dobitak nove pernice, za ogromnu kuglu pirinča ostavljenu u sećanje beskućniku koga se niko ne seti (a koji bi pojeo i žvake bačene na njega): sve su to sitni kvazipredasi u okeanu očaja.“ – Ivan Veljković, pisac, kritičar i teoretičar