Nataša Zorić-Živanović

Čitanje u jednom dahu,ne prekidam i poistovetile se priče, ova koju piše Isidora i jedna koju imam u svojoj glavi... Ako nešto iskreno želiš,ako postoji čovek s kojim život deliš, rađaš decu, onda pređeš preko neiskrenih izraza lica, preko lažnih pogleda i tajni.... Otkriješ li da ti neko vreba oko onoga što je tvoje, da tvoje lagano klizi i gubi se, nećeš valjda dopustiti da sve što stvaraš i gradiš ode nikuda, nikome. Bori se za svoje, ne daj se. Žene to mogu, žene su jake kad strepe.

Jelena Trajkovic

Ima necega u pahuljama sto me oduvek fascinira...Savrseno nesavrsene, bas kao i on...U moj svet, satkan od pahulja pravilnog oblika, uplovilo je sunce. Istopilo ih je, sve do jedne. Razlile su se preko mojih iluzija o njemu. Da li ja, koja verujem u bajke (mozda sam luckasta, ali tako je) treba da budem zadovoljna basnom? Da skinem kontaktna sociva i ckiljim dok citam knjigu, kako ne bih videla tragove karmina na kosulji? Lezala sam na podu, slomljena. Danima, godinama. Analizirala sam svoju zamenu. Corak, razmisljala sam. Ali me je taj corak posteno ranio. Izdaja. Vatreni neprijatelj. Zigose. Poverenje, jako bitna stvar. Prodato za par minuta. Neverica, riznica bolesti... Plakala sam kao kisa. Kao da mi je neko iscupao srce, pokidao ga na sitne komade, polio benzinom te komade i zapalio ih. A onda sve to, tako zapaljeno, zgazio. Bilo je dileme, nije da nije. Da li treba saslusati, razumeti, oprostiti? Oprostiti bi znacilo nikad vise to ne pomenuti. Osecati se bezvredno i bespomocno i gomilati frustracije. Neka je vreme ludo, a vrednosti jos ludje, ali to ne umem. Pada crni sneg. Retko, jako retko. Obucem skafander i stavim kapuljacu i naocare. Brzo prodje. Suncam se. Navikavam se na nove okolnosti. Smejem se na silu. Nije prestalo i nikad nece. Ali, kad das sve, a dobijes jedno veliko nista sa slagom i tresnjicom, to se ne zove ljubav. A ovo...ovo treba negovati. Ovo se zove samopostovanje. Jako bitna stvar.

Ivana Teofilović

Odlična knjiga čita se u dahu, malo je reći da je fenomenalna! Svakako mislim da je treba pročitati, svaki moj dalji komentar bio bi suvišan! Svaka čast, Isidora!

Slavko

Ko god je imao, iole, dužu vezu može da se pronađe u rečenicama vješto ispletenim perom Isidore Bjelice. To je možda i najbitnije kod romana, da se čitaoci pronađu u njemu. Pisac koji uspije da izazove taj osjećaj, smije da se potpisuje kao pisac. Isidorin Roman o preljubi može da bude i uputsvo za preljubu i uputstvo kako se nositi sa tim činom ako se desi, a sudeći po tome u kakvom vremenu živimo svima nam može zatrebati jedno uputstvo. Na nama je da odaberemo koje. Da li biti prevaren ili prevariti?

Brana Malovic

Zena koja rusi sve tabue,Isidora Bjelica...Jos jednom je pokazala velicinu pisane rijeci...Roman o zivotu,ljubavi,bolu...