Sanja Mijailovic

Slonovo putovanje je Saramagov kreativni prikaz istinite price o slonu Solomonu koji je bio dar portugalskog kralja (Zoao III) austrijskom nadvojvodi Maksimilijanu.Opisano je njegovo trijumfalno putovanje pesice i brodom od Lisabona do Beca 1551.godine.Slon i njegov cuvar Subhro opisani su bogato i detaljno. Saramago nam daje predstavu ljudske prirode, kulture, istorije, vlade i religije. Ne zalazi mnogo u moralizaciju vec nam daje jednostavna zapazanja i istinite stvari svakodnevnog zivota. Iako sam sebe opisuje kao pesimistu, ovde nam donosi mnostvo humora,satire, avanturizma i dobrodusnosti pojedinih likova, posebno slonovog cuvara.Nakon godinu dana putovanja preko kopna i mora, Solomon i njegova pratnja konacno stizu u Bec. Medjutim, roman nema srecan kraj iako sam ga, nadajuci se tome, i uzela na citanje. Verujem da su mnogi citaoci zaplakali za slonovim krajem i cuvarevom sudbinom i shvatili svo licemerje sveta koje nam je Saramago za cas maestralno predstavio.

Ana Stanojević

Apsolutno drugacija knjiga od svih koje sam procitala do sada. Jedinstven nacin pripovedanja, koji me je fascinirao, i humor na visoko intelektualnom nivou, ucinili su mi ovu knjigu veoma zanimljivom!

Danijela Lopar

Mislila sam da će biti naporno čitati o putovanju slona, da je mučno i previše teško za slona i da je želeo da piše o besmislu, te sam dugo ostavljala ovu knjigu da čeka, ali jako je dobra. Izabrao je interesantan istinit događaj iz 1551.g. Neverovatna priča. Karavan peške ide od Lisabona do Valjadolida gde brzinu diktiraju volovske zaprege koje vuku hranu za slona, zatim brodom do Đenove, pa opet peške preko Alpa do Beča. Religije su omiljena Saramagova tema. Ovde se bavi hinduizmom i kroz priču o bogu Ganešu provukao je kako je sve to isto svuda u svetu, kako je svuda čudna božja logika i čoveku nerazumljiva ako se hvata za sitnice. Slon u hinduizmu predstavlja sposobnost prevazilaženja svih prepreka, a to je prikazano i ovde, jer slon podnosi čitavu komplikovanu akciju ovog putovanja. Saramago je jedan od pisaca sa najrazličitijim temama koje se graniče sa fantastičnim, neverovatnim za svoje vreme, epohu. Ovo je knjiga iz njegovog najzrelijeg doba i svaka stranica je puna uživanja

Evgenija Anđelković*D

Briljantna priča vrhunskog majstora reči, liči na bajku a zasnovana je na istorijskoj činjenici. Radi se o tome da je portugalski kralj Žoao poslao jednog indijskog slona kao svadbeni dar austrijskom nadvojvodi Maksimilijanu. Put je dugačak i naporan, vodi od Lisabona do Španije, pa preko Italije i Alpa do Beča. I slon i njegov vodič su ličnosti sa ruba društva pa se trude da budu prihvaćeni, da se uklope u zajednicu iako pri tome trpe mnoga poniženja. Tako dugačak put pruža autoru prostor za razmišljanja na temu moći, dostojanstva, prijateljstva, religije, ljudskih slabosti i gluposti, da upre prst u licemerje crkve, u etiku i moral moćnika, u korišćenje slona za političke svrhe...Dirljivo je međusobno poštovanje slona i njegovog vodiča, način na koji se slon oprašta od svojih pratilaca ili kako spasava devojčicu u Beču, sve to pokazuje da slon ima više osećaja od nekih ljudi...Autor ostaje dosledan pa se i u ovom delu slabo služi znakovima interpunkcije, ali na to smo već navikli.

Jelena Nikolić

Јако лепа и занимљива књига. Чудна интерпункција, мало се тешко навикнути. Писац користи велико слово само за почетак реченице, сва властита имена су написана малим словом. Управно говор је одвојен само зарезима. Веома занимљив стил писања, са пишчевим повременим обраћањем читаоцу, са изговорима односно објашњењима зашто он сад не може нешто тачно да опише, или зашто ће у описивању пређеног пута користити одређену мерну јединицу; као и правдање својих поступака, у смислу да он, пошто је писац, кад не може тачно да зна како је нешто било (пошто се ради о истинитом догађају) има право да измишља: ,,Тешко нам је да разумемо зашто је надвојвода максимилијан одлучио да путује кући баш у ово доба године, али тај догађај остао је забележен и документован у историји као неоспорна чињеница, историчари су га проверили, а потврдио га и овај романописац, коме се мора опростити извесна слобода у коришћењу имена, не само по свом праву да измишља него и са потребе да попуни празнине, како се не би потпуно изгубила неприкосновена кохерентност приповедања." Сарамаго је атеиста па је у овом роману, а мислим и у другим његовим романима, присутан мотив вере и цркве, увек као негативна конотација. Узела сам да читам ову књигу јер обожавам слонове, а сада обожавам и Сарамага, и желим да прочитам све његове књиге. :)