Pripovest iz Malaške knjige Palih Na sudbinu koja čeka Kostolovce nijedan se vojnik ne može pripremiti, nijedna smrtna duša joj se ne može odupreti – njihov neprijatelj je neizvesnost, a jedino korisno oružje jeste tvrdoglava hrabrost. Okrnjene vojske i bogovi, stari i novi, sudaraju se u vrtoglavo složenom početku poslednje priče Malaške knjige Palih. Nakon traumatičnog proricanja iz karata malaška zapovednica Tavore odlučuje da napusti glavni grad Letera. Kako bi smirili susedne teritorije, Bris Bedikt i njegove legije prate Tavore i njenu vojsku kroz Pustare na putu ka luci Kolans. Bargasti pronalaze sopstvene razloge da krenu ka Pustarama, kao i T’lan Imasi, grupa krvoločnih Džaguta i vojska K’čejn Š’mala. Figurama na ovoj šahovskoj tabli veličine kontinenta upravljaju bogovi, ali i oni sami postaju žrtve manipulacija. Poslednji ostaci Malaške vojske, u egzilu na leterskom kontinentu, marširaju na istok protiv nepoznatih, ali nesumnjivo moćnih neprijatelja. Iako vojnici sebe vide kao već pale, još sigurnije osećaju da su vezani zakletvama i drugarstvom, da moraju ostati verni jedni drugima dok ne prepoznaju i, ako mogu, pobede poslednjeg neprijatelja. A ako i ne budu mogli, njihove zakletve ih i dalje obavezuju. Erikson prikuplja i vezuje dugačke niti svoje ogromne priče, ostavljajući dovoljno tragova da čitaoci nestrpljivo iščekuju deseti tom. „U ovom delu dominira kvalitet nalik onom kod 300 Spartanaca, koji u kombinaciji sa složenošću i grandioznošću sveta koji je Erikson stvorio, deluje krajnje očaravajuće.“ – Roland Grin