Ivana Mihajlović

Ova knjiga je kontroverzna poput onog smokija sa sirom, ili je obožavaš, ili ti ne legne. Ja sam u ovoj prvoj grupi, stoga tvrdim da možete uspešno testirati da li ste okruženi ljudima koji vam odgovaraju, kada čujete njihove utiske o Ponoćnom suncu :) Ovo je jedna od retkih knjiga koje me je skoro sasvim približila filmskom doživljaju. Opisi, osećaji, slutnja. Zaista, Nesbe je nadmašio sebe.

gbh

Odlična knjiga koja se nije svidela nekim od mojih J.Nesbe prijatelja. Sa druge strane mnogima je bila dobra, a meni zapravo odlična. Neverovatno lako se čita, standardni J.Nesbe humor, lepa priča u kojoj se sve zna već na početku, ali i pored toga ona drži pažnju i neizvesnost. Svaka čast.

jellena

Negde sam videla komentare čitaoca da je ovo najlabija Nesbeova knjiga.Ja se sa time ne bih složila.Knjiga je kao duža priča o čoveku koji je ispričao jedan deo svoga života o uspehu i padu,sumnjama da li su stvari mogle da budu malo drugačije,da su neke odluke bile promišljene.A opet ako se nešto zove sudbina i ako dovoljno verujete u nešto što se uči ipak na kraju bude sve u redu. Meni se ova priča dopala samo zbog iskrenodti koju nosi o jednom životu.

Evgenija Anđelković*D

Može li se čovek promeniti? Može li njegova prava priroda ikada isplivati na površinu? Da li sve zavisi od okoline i uslova u kojima živimo, od toga kako nas tretiraju i kako smo prihvaćeni? I zbog čega nam se dešavaju neke stvari u životu? U ovoj kratkoj priči pratimo deo životnog puta Juna Hansena, prelomne trenutke u kojima prolazi kroz preobražaj od sitnog dilera hašišem, neuspelog overivača, čoveka nesposobnog da sačuva svoju porodicu koji mora da beži na daleki sever Norveške kako bi preživeo i pobegao od ubica, preko pokušaja samoubistva do shvatanja da vredi živeti jer ljubav stvarno postoji - ta pronašao je u toj zabiti ženu koju voli i koja ga voli i prihvata takvog kakav jeste, shvata da ima šta da izgubi i da se za to vredi boriti, pa šta bude. Shvata da je dobio šansu za novi početak.... Netipičan roman za Nesbea, roman koji pokazuju njegovu svestranost i senzibilnost, sviđa mi se kraj koji pokazuje veru u dobrotu ljudi i nadu u srećniju budućnost...

Iva

Ponovo sam razočarana dužinom romana (kao i za „Krv na snegu“), ali to je Nesbe i čita se pod obavezno. Meni je ovo najneobičniji Nesbeov roman. Nakon hiperaktivnog Hulea, ovo mi je smirenije, bez obzira na sjajan zaplet i odličnu dinamiku. Verovatno je za to zaslužan glavni junak, Jun/Ulf, njegovo preispitivanje prošlosti i nastojanje da se smesti u negostoljubivom svetu.