Isidora Đolović*

“Pomen” Ane Houp je debitantski biser i, kako se navodi, jedan od najuspešnijih romana u Engleskoj 2014. godine. Upravo na jubilej početka Prvog svetskog rata, ova priča iz 1920. surovo iznosi njegove posledice, kroz tri prepletena pogleda žena (starosti u rasponu od dvadeset do pedeset godina) - Heti, Evelin i Ejde. Svaka od njih je u ratu izgubila nekog svog ili stekla obavezu staranja o krvavim iskustvom zauvek obeleženim, slomljenim muškarcima. Pa ipak, vreme nužno donosi i potrebu za nadom, nastavkom života, talase mode kratkih frizura i plesnih klubova, a njihove sudbine se ukrštaju oko ceremonije prenošenja kostiju Neznanog junaka. Iako ostavlja utisak nedovršenosti, priča je u suštini veoma dobro izvedena.

Evgenija Anđelković

U ratu se menja ponašanje ljudi, rade se nezamislive stvari da bi se preživelo, donose se okrutne odluke kako bi se vojska držala pod kontrolom, vide se drugovi kako ginu i razne druge grozote, a preživeli posledice svega toga vuku godinama nakon rata. Muškarci ostaju osakaćeni – fizički ili psihički, a teško je reči šta je gore. Oni na vrhu, oni koji su vodili rat i vukli odlučujuće poteze, posle rata se iskupljuju praveći Ceremoniju sahrane Neznanog borca kako bi ljudima bilo lakše u duši, da imaju gde da oplaču svoje poginule ili nestale, one kojima se ne zna gde je grob...Žene i devojke su takođe gubitnice, svaka je nekog izgubila - muža, sina, momka, brata...ali svejedno žele da nakon svega zaborave na rat, da se malo zabave, plešu, jednostavno da nastave sa životom. Nije zločin biti srećan...Snažan i potresan roman, iznenađujuće dobar. Pamtim autorkino zapažanje da u ratovima nema pobednika, ljudi uvek gube jer ginu, umiru, ostaju bez onih koje vole, uvek pobeđuje samo rat.

Marija

Po meni,knjiga ima zanimljivu pricu,ali je nedorecena.Apsolutno nije ispunila moja ocekivanja.

Elma Šuta

Uživala sam u ovoj knjizi, iako je bila malo spora s vremena na vrijeme. Veoma dobro je oslikana slika o ratnom vremenu iz mnogio perspektiva. Neki dijelovi su bili šokantno brutalni i realni. Ako uživate u istorijskoj fikciji, ovo će biti dobra knjiga za vas!

Lena*

Moje srce otišlo je svakoj od divnih žena u romanu koji govori o plaćanju ogromne cene rata, onima koji su bili učesnici tog užasnog i bolnog događaja ali i njihovih voljenih, iako sam bila skoncentrisana na žene, budući da sam i sama jedna, postoje muškarci čiji su likovi testirani na surov i bolan način koji nikada nisu mogli ni da zamisle. I kada se vrate, oni ostaju zauvek izmenjeni, nikada ne ostanu u potpunosti ista osoba, osoba koja je otišla. Likovi romana govore sami za sebe, nekada dijalog kaže mnogo više nego što bi stranice i stranice opisa mogle da urade. Svaka od žena se nosi na poseban način sa svojim gubitkom, koriste različite načine, nadajući se da će jednog trenutka prestati da se osvrću nazad i nesvesne da postoji magična veza među njima zbog koje ćete okretati stranicu za stranicom želeći da saznate šta je u pitanju. Obožavam romane koji čine da osećate, pitate se, i razmišljate, „Pomen“ je upravo takav, navodi vas na sve to, reč je odličnom romanu.