Ana

Kakav šamar realnosti i odgovornosti.Da se ne smije zaboraviti.Ne smije se banalizovati.Ne smije se ćutati i mora odjekivati kao podsjetnik da je sloboda nekad za neke ljude bila tek samo nada.Radnja se dešava u 19.vijeku,kada je ropstvo bilo zakonito i normalizovano.Kada ljudski život nije značio mnogo, kada se sa njim trgovalo, iskorištavalo, premlaćivalo,mučilo,iživljavalo.Cijeli sistem je bio napravljen da porobi ućutka i slomi.Kolson je napisao roman u kojem je opisao horor koji je bio stvarnost za milione ljudi a njegova glavna junakinja,ropkinja Kora, koja bježi sa plantaže u Džordžiji,simbol otpora,žila kucavica, ono malo svjetlo.Sa njom se nadamo i gubimo nadu,ponovo je pronalazimo, proživljavamo,dišemo, trčimo,krijemo se,tugujemo,trpimo,ćutimo.Njegove rečenice su oštre.Paraju dušu i ostaju urezane.Njegova mreža pomagača robovima je pretvorena u pravu željeznicu,nekoliko metara pod zemljom.

Dejan

Narod koji se Američkom revolucijom izborio za svoju slobodu, samo jednu generaciju kasnije bacao je u okove ljude crne boje kože i bogatio se po osnovu njihovog besplatnog rada. Vajthed u ovoj obaveznoj knjizi ne ulazi u početke, niti razloge robovlasništva, on do tančina opisuje sudbinu mnoštva likova, jer život roba je uglavnom kratak, a gradovi kroz koje potka vodi protagoniste nisu imenovani, pošto se može raditi o bilo kom gradu na jugu. Takođe su vrlo verno prikazani ne samo likovi robovlasnika i lovaca na robove, već i belih abolicionista, čime je uknjizi pokruven širi kontekst društvenih prilika. Pobeda Unije u Građanskom ratu je označila početak kraja robovlasništva, ali je poraz Konfederacije utabao put rasizmu, a rasizam je iznedrio segregaciju, i to kao kompromis belog čoveka. Najstrašnija rečenica u knjizi je "U Severnoj Karolini crni čovek ne može postojati osim o užetu". I nije jedina najstrašnija. Čitanje ove knjige ojačava svetonazore čovečnosti.

Jelena Pavić

Прича о вечитом сну у коме су белци и црнци једнаки,прича о бегу из окова у ком нема места у које се бежи већ само оно од чега се бежи... Потресна, али фантастично написана књига! Заслужено награђен писац!

Jelena N.

Kora je devojčica obasjana legendom. Legendom bekstva majke robinje jedne farme američkog juga, sa koje bi svako pobegao, a retko ko se usudi. Ponekad legenda daje krila, a upravo će ta krila pomići Kori da se otisne u slobodu. Ipak, vetar često ne duva u željenom smeru. Cena slobode biće visoka... Kada je neko spreman da plati, da ti je oduzme iz zabave, cena je još viša. Svi protiv robovlasništva, svi koji viši cilj stavljaju ispred sopstvenog života, nevidljive su niti kojima se kreću vagoni podzemne železnice. Kora na svom putu ima mnogo presedanja, a svako je teže od prethodnog, pa ipak Kori se novi put ukazuje baš u trenutku kada stari nestaje. Ovo je priča koja  pokazuje koliko možemo da preživimo,koliko daleko da odemo, koliko da izgubimo, da bismo dobili ono najosnovnije, pravo na život. Velika preporuka!

Jovana

Ne znam šta je to u meni pa volim da čitam knjige koje me potresu do srži. „Podzemnu železnicu“, na primer. Ali, ona me je odmah privukla. Uvek sam bila osetljiva na temu ropstva i dan danas ne mogu da razumem šta je to što je belce nagnalo da pomisle da su viša rasa u odnosu na sve druge. Šta ti daje za pravo da drugog ne tretiraš kao ljudsko biće? Kora i Cezar pokušavaju da se otrgnu od nepravedne sudbine i koliko-toliko žive kako svi i treba da žive - slobodno. Ovaj roman pokreće mnoštvo moralnih dilema i preispitivanja.