Dik Simnel, čovek s radničkom kapom i šiberom, izumeo je nešto novo, nešto što se dimi, tandrče i hukće po šinama, i izum je privukao zadivljenu rulju; odjednom je pitanje od državne važnosti hoće li vozovi stizati na vreme.

Vlaža ne voli naporan rad. Njegov... nezamenljivi doprinos banci i pošti uglavnom se svodi na reči, a reči nisu naročito naporne. Nisu ni masne. I svakako ne očekuju da se nosiš s trošnim mostovima, odbeglim sirevima i debelim direktorom železnice. Svejedno, iako ne voli rad, Vlaža stvarno voli da bude živ, ali to možda nije u opisu radnog mesta onih koji stvaraju železnicu. Zato što, naravno, pojedinci imaju izvesne PRIGOVORE, i spremni su da odu u krajnost da bi zaustavili lokomotivu.

„Najbriljantnija satira savremenog života u celoj britanskoj književnosti.“
– Telegraph