Sandra

Za razliku od ostalih romana Jua Nesbea "Minesotu" odlikuje je mirnoća, prepuna je tuge, usamljenosti i dugo potiskivanog besa. I istražitelj i ubica su doživeli takav gubitak da im je u duši ostala pustopoljina. Premda su okolnosti koje su im razorile živote drugačije, lako je povući paralelu između njihovog ponašanja. Obojica imaju tajne i obojica traže svedoke svog unutrašnjeg sveta želeći da budu razotkriveni i konačno oslobođeni. A da bi njihov identitet bio potvrđen bila im je potrebna prisnost sa drugim ljudima. A prisnost se rađa tako što se odaju tajne. U ovoj knjizi ponajviše je reč o tome gde i kako se susreću te dve linije poverenja. Ali to nije sve. Ova knjiga je i demistifikacija američkog sna, slobode i slobodnih građana s pristupom oružju. Zagovornici oružja naprosto ne shvataju da sloboda ne znači imati oružje jer ga ima i tvoj komšija, nego je sloboda nemati oružje jer ga nema ni on. Ali shvatiće poruku, jer ovo nije roman samo o osveti. Postoji i poruka.

Никола

Препорука за све љубитеље Несбеа. Још једна књига у низу у којој је писац показао свој ниво.

Lejla

Ko bi rekao da ću zavoleti nekoga nakon Harija Hulea??? A onda je Nesbe smislio Boba Oza! Svaka preporuka, nećete se pokajati!!!

Миљан Костић

Несбе се у овом делу бавио исконским питањима. На нека питања постоје одговори, а нека током читаве историје човечанства "висе у ваздуху" и на нама је да размишљамо о њима и, ако је могуће, да нађемо неки одговор: Када направимо велику грешку, да ли можемо да се вратимо у колосек, или ће нас прошлост кад-тад сустићи и онда нас прегазити попут неког брзог воза? Да ли усамљеност заиста уништава човека или човек беспотребно намеће себи ту врсту психолошког притиска? Да ли сваки човек у неком тренутку може да постане Лобо или Локо (у шпанском језику ове речи имају потпуно другачије значење, али у овом случају могу бити синоними)? И за крај: Да ли постоји симбиоза између природе и људи, или је то само наша фантазија? Када је мрак у нама самима, у нашој души, аутоматски сунце или месец зађу за облак а и престаје цвркут птица и природа се скроз умири, а када је у нашој души светлост онда и у природи буде светлости и ведрине. Да ли је то заиста тако, или је то попут неке фатаморгане у пустиње?

Žare

Nesbe je ponovo dokazao da je car skandinavskih trilera!