Dijana

''Neka te uvek vodi ono dete koje si nekad bio'' ''Još od davnih vremena ljudi koji su se rodili i živeli u mom selu, srodili su se sa rekama koje su im na kraju oblikovale ličnost'' ''Ne zna se, nikad se ne zna sve ali ima trenutaka kada smo skloni da poverujemo da možemo da saznamo sve ,možda zato što nam se u trenutku prepuni duša i svest i um ili ono što nas koliko toliko čini ljudima'' ''Skoro svako ko me prvi put poseti pita da li jašem a ja zapravo bolujem od pada s konja koga nikad nisam uzjahao. To se na meni ne primećuje ali duša mi šepa već 78 godina'' Izuzetno melanholičan i sjedinjen sa najdubljim emocijama, Saramago kakvog smo imali malo prilike čitati.

Jovana

I samoj mi je čudno da je ovo prva Saramagova knjiga koju sam pročitala. Vodila sam se time da je najmanje obimna i da ću je najlaše savladati, pošto sam više puta pokušavala da čitam neke druge njegove knjige i nije mi išlo. Sada sam zadovoljna što se baš ovako desilo. „Male uspomene“ su mi mnogo približile samog Saramaga. Svojim vraćanjem u detinjstvo me je kupio za sva vremena. Sa kakvom ljubavlju i nežnošću on priča o svom odrastanju i svemu onome što je uticalo na njega. Čitajući ovu knjigu shvatila sam da čitam o rađanju velikog pisca. Malo li je!

Olivera

Књига сећања једног од најзначајнијијх писаца 20. века, заправо је књига о одрастању сензибилног дечака из сиротињске португалске породице, али је истовремено приповест о преображају једног вeка из доба у коме су неговане дубоко људске вредности у страшно време које је изменио и простор и човека. Приповедајући о топлим, дирљивим епизодама из свог окружења, која су трајно обликују детињу душу, Сарамаго са хумором и топлином, сваку своју приповедну минијатуру оставља без рама, исказујући несигурност у властито сећање и деловање накнадно стицаних искуства. Каледиоскоп који се покреће отварањем ове обимом невелике књиге, покренуће и вртешку сећања читаочевих сећања. Уживајући у овом изузетном штиву, још једном ћете се уверити да је колекција наших успомена оно највредније што можемо поседовати.

Tatjana

Ovo je roman koji je u meni probudio najdublje emocije, slike mog detinjstva, odrastanja na selu uz baku, deku.....decije igre... Nostalgija za proslim danima, tragican gubitak oca. Mnogo trenutaka u kojima sam pronasla sebe, recenice koje vuku repove i moje proslosti. Osvrt na odrastanje, pogled na podnozje planine i jedinstveni put od detinjstva do starosti....