Bojan Riznić Jakovljević

Искрено, ово ми је прва књига коју сам прочитао од Несбеа и нисам много очекивао. Зашто? Зато што сам од неколико пријатеља чуо да је међу његовим лошијим. Зато су ми очекивања била минимална, а добио сам много! На 150 страна испричана одлична прича, не би ваљало да је ни дужа, ни краћа. Овако је некако таман. Сада једва чекам да прочитам остале...

Ivan Begejac

Ako vam se bliži slobodan dan, a najavljeno je kišovito ili, još bolje, snegovito vreme napolju, obavezno uzmite ovaj roman i nećete ni poželeti da napuštate svoj čitalački kutak. Ulav je duhovit, sarkastičan, samoironičan i do kraja svestan onoga što radi, čime kod čitalaca pribavlja simpatije za sebe. Nesbe je ovim romanom napravio više nego interesantan izlet iz serijala o Hariju Huleu.

Tatjana

Kažu da je ljubav najjača sila, ali postoji mnogo jača sila od same ljubavi, a to je novac. On ruši brakove, razara prijateljske odnose i glavni je motiv svih ubistava i u ovom romanu. Novac je sila koja vuče napred i glavnog lika romana Ulava. Negativca koga zavolite do kraja romana i na čijoj strani ste sve vreme. Zajedno sa njim razmišljate kako i na koji način da izvršite sledeci zadatak, jos jednom prevarite sudbinu, navijate za ljubav. Ta sila moći, novac vas sve vreme vodi kroz ubistva,,, overavanja" i ostavljanja tragova na snegu, bojena Sneška u krvavo crvenu boju, obeležavanja duša tugom, kožu Korine modricama.. Novac je glavna okosnica romana oko koga se nižu ubistva, osećanja ljubavi, tuge, patnje, problemi odrastanja, bračnih prevara, izneverenih očekivanja. Jednostavna, brza, svedena prica za Božić koja se završava tako sto utihne Božićna pesma i rečima koje se čitaju s usana.,, Mrtav", ,, Ustrelna rana", ,, Traženi volvo". Koverta u rukama žene može da kaže sve...

Marija Borisavljević

"Krv na snegu" je priča od 150-ak strana i jako se brzo čita. Napisana u prvom licu, iz ugla glavnog junaka Ulava, dopušta nam da se poistovetimo sa njim i da sve gledamo iz njegove perspektive. Ono što je meni zanimljivo kod ove knjige je pogled iz ugla kriminalca i ubice. Uglavnom čitam trilere gde policija rešava slučaj i goni počinioca. Tako sam nekako uvek na strani dobra koje teži da pobedi zlo. A ništa nije crno ili belo, već nekako sivo. To vidimo i u ovoj priči. Njegov posao doživljavamo kao i svaki drugi i počinjemo da navijamo za njega. Do sada nisam imala prilike da čitam skandinavske pisce i ova knjiga mi se dopala i zbog toga. Možda je malo spora i nije toliko zamršena kao što volim, ali me je terala da nastavim da je čitam.

Evgenija Anđelković

U ovom kratkom romanu, toliko kratkom da radnja mora da teče brzo kako bismo saznali sve relevantne podatke, Nesbe je uspeo da zavolimo Ulava, negativca. Pokazao nam je da je to samo običan čovek s mnogo hendikepa i rđavim nasleđem, čovek koji je voleo je da provedi vreme čitajući knjige, ali zbog disleksije svaku je priču smišljao i završavao na svoj način, drugačiji od autorovog. I ubijao je, po porudžbini. Najviše je voleo vreme koje prođe od odluke do izvršenja nekog dela, u tom periodu je bio neko i nešto, onaj ko odlučuje o sudbini drugih. Stvarno mi se dopao taj nespretni Ulav, dobra duša zaljubljive prirode, do kraja sam navijala za njega, želela sam da izbegne kaznu i da ostvari svoje snove…Svako ima svoju priču, a ova je Ulavova…Vredi je pročitati!